На састанку ОПЕК-а, 2. јуна у Бечу, разматраће се кандидатуре Нигерије, Венецуеле и Индонезије, која ће имати чак два кандидата. То је посебно занимљиво ако се зна да се Индонезија вратила у ову организацију прошле године.
Ова земља била је чланица организација од 1962. године, али је 2009. напустила ОПЕК, уз образложење да је значајно смањила извоз нафте због наглог раста домаће потрошње. Пре повратка у ОПЕК, имала је статус посматрача на седницама организације.
Актуелни генерални секретар ОПЕК-а, Либијац Абдала Салем ел Бадри, који је на челу картела још од 2007. године, требало је да се повуче још 2012, али је остао на тој функцији, пошто чланице организације већ дуже време не могу да се договоре о избору новог лидера.
Осим тога, неуспешни су били и ранији покушаји земаља-произвођача нафте да изграде заједничку политику контроле залиха и производње нафте.
Прошлог месеца чланице ОПЕК-а и други велики произвођачи нафте, попут Русије, састали су се у Дохи, али ни тада нису постигли договор о ограничавању производње.
Русија, заједно са Саудијском Арабијом, Катаром и Венецуелом била је један од иницијатора замрзавања производње. Међутим, преговори су пропали, због (не)очекиваног одбијања Саудијске Арабије и Ирана да ограниче производњу, па су квоте остале на ранијем нивоу.
Чак ни децембарско заседање ОПЕК-а није довело до решења. Додуше, ни сам ОПЕК се не придржава квота које је прописао — они производе око милион-два барела дневно више од утврђених 30 милиона.
Сада ОПЕК изјављује да је ситуација на тржишту таква да прича о смањењу производње више нема смисла, а да су се цене нафте „опоравиле“. На то је указивао и руски министар енергетике Александар Новак.
Што се тиче стања на тржишту нафте, односно смањењу вишка понуде ОПЕК сматра да ће се он у потпуности стабилизовати до краја године, евентуално почетком идуће.
Русија, међутим, сматра да се то неће догодити пре краја 2017. — према Новаковим речима, управо тада ћемо видети крај циклуса ниским ценама нафте. Али, зато ће већ ове године порасти потражња за 1 до 1,2 милиона барела дневно и то ће смањити дисбаланс понуде и потражње.
При том, Новак је упозорио да ће, ако цена барела остане на нивоу од око 50 долара, до краја године почети обнова производње нафте из шкриљаца у САД.
Америчка нафта из шкрљаца је један од главних фактора који утичу на баланс понуде и потражње, и сходно томе, на цене. То значи да раст производње у САД негативно утиче на цену барела.
Такође, експерти наводе да при расту производње америчке нафте из шкрљаца ограничавање производње ОПЕК-а нема никаквог смисла.
Ипак, главно питање међу чланицама ОПЕК-а сада је реорганизација руководства. У трци за место генералног секретара ОПЕК-а су, према писању медија, бивши лидери картела — Нигеријац Мохамед Баркиндо и Венецуеланац Али Родригес и још два кандидата из Индонезије — бивши заменик министра финансија те земље Махендра Сирегар и министар енергетике Судерман Саид.
„Чињеница да се разматрају кандидатуре тако безначајних чланова картела, као што је Индонезија, то говори о томе да нема разлике ко ће водити организацију“, оцењују експерти.
Према њиховом мишљењу, политика ОПЕК-а се неће променити, а чак и да се промени, картел реално неће бити у стању да утиче на тржиште.
Раније овог месеца је и директор највеће нафтне компаније Русије „Росњефт“ Игор Сечин изјавио да је „ОПЕК практично угашен као јединствена организација“, а да време када је ОПЕК могао да одреди услове функционисања светског нафтног тржишта треба заборавити.
Експерти сматрају да на светско тржиште нафте, реално, могу да утичу Саудијска Арабија, Кувајт, Уједињени Арпаски Емирати и Катар, а такође и Иран, који се вратио на тржиште након укидања западних санкција везаних за нуклеарни програм Техерана. Те земље могу да манипулишу нивоом производње, да утичу на (дис)баланс понуде и потражње, а самим тим и на цене. Остале земље чланице ОПЕК-а се просто не могу рачунати.
У састав ОПЕК-а улази 13 земаља: Ангола, Венецуела, Индонезија, Иран, Ирак, Кувајт, Либија, Нигерија, УАЕ, Саудијска Арабија, Алжир, и Еквадор. Чланови картела контролишу око 70 одсто светских резерви нафте, а чине једну трећину светске производње.
Руски министар енергетике је рекао да упркос томе што ОПЕК сада доживљава „кризу унутрашњих противречности“ да не би требало занемарити њен утицај у будућности, јер су у руководству организације могуће ротације…
С друге стране, већина играча и експерата прогнозирају да ће се цене нафте у скоријој будућности кретати од 50 до 55 долара за барел.
Раније је руско Министарство енергетике саопштило да је за руски енергетски сектор, као и буџет земље прихватљива цена у распону од 40 до 60 долара.
Шеф руске „Сбербанке“ Герман Греф је оценио да би ниво од 60 долара за барел могао да буде достигнут до 2020. године, а да би до 2024. цена могла да износи 80 долара.
Одељење за економска и социјална питања УН предвиђа да би цена нафте у наредној години могла да буде око 46 долара.
Кинески стручњаци, међутим, имају оптимистичнији поглед на ситуацију — они предвиђају да ће се цене „у скорије време“ вратити на ниво од 60 до 80 за барел.
То повезују са тим што су ниске цене у супротности са тржишном реалношћу, али ниси прецизирала када ће то бити.
Цена нафте на светском тржишту незнатно је пала два дана уочи самита ОПЕК-а у Бечу, креће се око 50 долара за барел.
Русија, међутим, неће учествовати на овом састанку, чак ни на експертном нивоу јер, како су саопштили руски званичници, није ни позвана.
