Аутор је у свом чланку одлучио да исприча о односу власти Украјине према новинарима након што је нашао своје име на контроверзном списку украјинског сајта „Миротворац“, који је већ више пута објављивао личне податке запослених у медијима из различитих земаља. Према речима Бејтсона, његова „кривица“ је у томе што је отишао да покрије вест о рушењу малезијског авиона „боинг“ на територији под контролом ДНР.
„Моје име, адреса електронске поште и број телефона објављени су заједно са још четири хиљаде контаката новинара, како хонорарних сарадника, тако и запослених у угледним компанијама као што су Ројтерс, Би-Би-Си, Њујорк тајмс. Све заједно су нас обележили као ’сараднике терориста‘ само због тога што смо тражили акредитацију…“, навео је Бејтсон.
Новинар је прецизирао да је „Миротворац“ добио подршку на нивоу званичних власти. Посланик украјинске Врховне раде и саветник министра унутрашњих послова Украјине Антон Герашченко не само што је одобрио такве спискове, већ је позвао новинаре да помогну Украјини да води „информациони рат против Русије“.
Осуда ОЕБС-а, „Комитета за заштиту новинара“ и осталих организација довела је до краткорочног блокирања „Миротворца“, али сајт је поново прорадио после личне интервенције министра унутрашњих послова Украјине Арсена Авакова, који је подржао ресурс и оптужио своје противнике за „подршку сепаратизму“.
Чим је сајт прорадио, на њему су се појавили нови спискови, а уредници сајта предложили су да се не „цвили о слободи говора“. Штавише, Антон Герашченко је назвао лица на списку „Миротворца“ „потенцијалним шпијунима“.
„Сајт и његове присталице у власти верују да новинаре треба поделити на два табора: на оне који су за власт и оне који су против ње. А новинари који се не слажу, треба да ћуте“, додаје Бејтсон.
Сајт „Миротворац“, који се повезује са послаником украјинске Врховне раде Антоном Герашченком, објавио је први списак са именима новинара 11. маја 2016. године. Сајт је био затворен 13. маја због реакције међународних организација, али наставио је да ради већ после недељу дана. Последњи списак објављен је 24. маја и на њему су се налазили лични подаци 293 дописника из 59 земаља.
