Није се Бата Живојиновић ни охладио у гробу, а јавише се душебрижници да нас подсете на мрачну, политичку прошлост најбољег српског глумца свих времена (цитат — Срђан Драгојевић). Чему то подсећање? Као да је Бата икада крио чланство у СПС-у и као да су ту чињеницу прећуткивали сви који су га поштовали (а поштовао га је свако ко је гледао бар један његов филм, у распону од „Ћао инспекторе“ до „Скупљача перја“).
Уз ограде и коментаре типа „о покојнику све најлепше, али…“ читаоци мучног, квазиинтелектуалистичког пост-стаљинистичког реферата су обавештени о ономе што су сви већ знали — да је Бата био истакнути члан СПС-а, посланик, чак и председнички кандидат и да се као такав, није оградио од политике „која је довела до крвавог распада Југославије“, те да је Валтер „издао Сарајево“ и томе слично, и све у том смислу.
Осим што је непристојно Бату, ни кривог ни дужног, оптужити за сва зверства на простору бивше Југославије, а да није прошло ни 40 дана од његове смрти, у најмању руку је дегутантно до изнемоглости понављати одавно излизане „истине“ униполарног света о кривици и одговорности за грађански рат у СФРЈ. И то у контексту смрти великана.
Џаба се брукате
Ма шта човек мислио о политици и улози СПС-а у свему што нас је задесило у последњих четврт века, одговор Батине странке на квазиинтелектуалну папазјанију из серије прича о „истини, одговорности и помирењу“ заслужује сваку похвалу. Одговор који се своди на једну реченицу — џаба се брукате.
Велимир Бата Живојиновић је био толико велики глумац (највећи, што рече Срђан Драгојевић) и толико је задужио не само српску културу да сваки његов ангажман ван посла који га је учинио великаном, ма колико бизаран био, не умањује његову величину. Напротив.
Није Бата Живојиновић ни први ни последњи великан којем спочитавају да се избламирао вануметничким ангажманом (уколико се такве величине уопште могу избламирати). Примера је много, наведимо неке.
Највећи норвешки књижевник, нобеловац Кнут Хамсун био је, ајд‘ да кажемо еуфемистички, симпатизер нациста. И нико му то у Норвешкој није „заборавио“, али нико није ни умањивао вредност његовог књижевног дела. И допринос светској културној баштини.
Кад је о глумцима реч, велики Клинт Иствуд се прилично избламирао на неком републиканском наступу уочи прошлих председничких избора у САД. „Прљави Хари“ је добио жестоке пацке због глупости које је том приликом изговорио, али нико није оспорио ни лик ни дело једног од највећих америчких глумаца и режисера.
И Гари Купер и Џон Вејн и Клинт Иствуд
На легендарном албуму Забрањеног пушења „Док чекаш сабах са шејтаном“ у речнику мање познатих речи и израза крај одреднице Гари Купер стоји објашњење — амерички Бата Живојиновић. Може да прође, али некако је Бата, имајући у виду комплетан његов опус, био и Гари Купер и Клинт Иствуд и Џон Вејн. Три у један.
А кад смо већ код најпознатијег глумца у вестернима и њега су и током каријере, али и после смрти, амерички левичари свих фела оптуживали за нацизам, што због бесомучног убијања Индијанаца у филмовима, што због подршке „нашим момцима“ у Вијетнаму.
За разлику од Џона Вејна који је спроводио геноцид над староседеоцима, Бата је у филмовима таманио нацисте. И, као, Бата је подржавао нацизам, а Џон Вејн је уводио демократију. И људска права, приде.
Поштен према себи, поштен према другима
И кад је СПС био на врхунцу и кад је био најбахатији, посланик Бата Живојиновић остао је — Бата. Жива легенда. Нема ниједног опозиционог новинара из веселих ’90-их који је о Бати за време свих његових посланичких мандата стекао лоше мишљење. Уз то, посланик СПС-а Бата није прекидао пријатељства са опозиционарима.
Чак и кад су посланици добијали страначке директиве да не дају изјаве за овај или онај медиј, Бата је увек одговарао на питања. Као што никад није одбио улогу, ма колико глуп био сценарио на којем се радило, уз образложење да стотине породица није желео да остави без хлеба, тако никад није одбијао новинаре, поштујући њихов рад и породице које прехрањују.
Сви који су имали прилике да причају са Батом макар пет минута уверили су се да је некадашња највећа звезда југословенског филма била приватно већи лик од свих ликова које је глумио.
И свим што је урадио у СПС-у, а ником ништа нажао није учинио, показао је да је људска величина, што су му признавали и политички противници. Ако ништа друго, није напуштао брод кад је тонуо и потурио је своја леђа и углед као председнички кандидат не би ли покушао да спасе странку која се распадала по шавовима.
Ђе си Валтеру, педеру
У последњих 26 година, постојала је школа мишљења, по којој је изманипулисаног (и сенилног) Бату Живојиновића СПС злоупотребио као симбол, што нема везе са истином јер је Бата Живојиновић био симбол много чега, али СПС-а сигурно није.
Да је Бата био свестан своје (споредне) улоге у СПС-у показао је у интервјуу „Плејбоју“ пре више од десет година кад је на питање да ли се слагао са свим Милошевићевим потезима, укључујући и одлуку да се уђе у рат против целог света, одговорио:
„Мислите да су се око тога питали посланици? Ту нису посланици и чланови странке одлучивали ништа, већ само врх. Тако је у свакој партији. Али ја не могу никад да кажем ништа лоше за њега. Апсолутно сам подржавао Милошевићеву политику и није било ситуација у којима се нисам слагао са његовим одлукама. Милошевићева политика ће бити предмет анализе наредних 20 година.“
Покојном Бати се замера да после ратова није добијао позиве да посети бивше републике СФРЈ због СПС-овске прошлости, што је вероватно тачно, али то Бати није сметало пре десет година да води хрватске глумце у Кину у време кад су се Кинези навукли на екс-ју комедије у којима су глумили.
И за крај, о омиљеној посластици постмодерних комесара — односу „Валтера“ и Сарајева. Речима Бате Живојиновића:
„У Сарајеву сам био најпопуларнији, кад год бих изашао из хотела сви би стали и добацивали: ’Ђе си царе?‘ Тамо сам провео доста година и обожавам тај народ. Био сам за време рата на Палама седам месеци, снимао сам једну хумористичку серију. Изванредна је била и чуди ме да овде није приказана. И тако, јављају се из Сарајева на оне радиоле и траже: ’Дајте Валтера‘. И ја се јавим. ’Ђе си Валтеру педеру? Који ћеш к… тамо? Ј… ти ја матер!‘ И која је то популарност? Видите колико је све то релативно. А нисам опалио ниједан метак. Можда на снимању.“
