Хрватска је дуже време условљавала сагласност, док је преосталих 27 чланица Уније дало зелено светло. Комесар за проширење Јоханес Хан је прошле седмице најавио деблокаду Србије, саопштивши да је пронађена формулација прихватљива свим странама.
Међутим, министар спољних послова Миро Ковач јуче је изјавио да ће Загреб дати зелено светло за Поглавље 23, уз тврдњу да су хрватски захтеви уврштени у преговарачки процес.
Подсећамо, Хрватска је имала три захтева, пуну сарадњу Србије са Хашким трибуналом, питање хрватске мањине у нашој земљи, а трећи се односило на укидање универзалне јурисдикције Суда за ратне злочине.
Председница Центра за Спољну политику Александра Јоксимовић за Спутњик каже да ови захтеви нису ни могли да буду услов за отварање поглавља. Вероватно су поједине формулације ушле у преговарачку платформу, али не у овом облику, каже Јосимовић.
„Хрватска је имала захтеве који су се више односили на билатерална питања, што је у супротности са правним оквиром на који се Хрватска обавезала у Сабору одлуком да неће блокирати земље западног Балкана у њиховим интеграционим тежњама. Неке формулације, које се односе на ова питања, вероватно су унете у преговарачки оквир, али не на начин како је то Хрватска тражила, већ у модификованом облику. То су формулације које ће омогућити Хрватској да образложи због чега је, без испуњавања њихових услова, дошло до отварања Поглавља 23 и 24“, објашњава Јоксимовић.
Она додаје да је Хрватска трпела велики притисак Брисела, али и кључних земаља ЕУ, пре свега Немачке, које су дошле до политичког консензуса да се поглавља 23 и 24 отворе. Заправо се тражила нека врста излазне стратегије за Хрватску која сада треба да домаћој јавности образложи зашто је одустала од блокаде Србије, додаје Јоксимовић. Она је готово сигурна да ово неће бити први покушај заустављања Србије на путу ка Европској унији. Све морамо посматрати у контексту унутрашњих политичких дешавања у Хрватској, објашњава она.
„Влада која је формирана је изузетно нестабилна, највећу опасност је представљала могућност да њеним падом нема ко да донесе одлуку о томе да се Србији да зелено светло. Није било очекивано да ће Хрватска тако рано кренути са оваквим захтевима, ово није последња препрека Хрватске на нашем европском путу. Верујем да ће и убудуће покушавати да одређена билатерална питања стави у контекст хармонизације са европским законодавством. Тиме није угрожена само Србија, са одређеном врстом неодобравања се посматра и позиција Хрватске у односу на БиХ“, каже Јоксимовићева.
Она додаје да Србија на путу ка Европи пре свега мора да се фокусира на дијалог Београда и Приштине. Међутим, не треба заборавити да Србија има инструменте и могућности да пре свега заштити положај своје мањине у Хрватској и тако делимично одговори на притисак западног суседа, каже Јоксимовићева.
„Тешка економска ситуација у Хрватској је довела до тога да се појачала националистичка реторика. Кроз дуготрајне кампање, председничку и за парламент, она је кулминирала. Компликована унутрашња политичка ситуација довела је до тога да у дијалогу Београда и Загреба још владају негативно трендови“, каже Јоксимовићева.
Она се нада да ће, пре свега формирањем владе у Београду, а потом и стабилизацијом прилика у Хрватској, доћи до отварања неопходног дијалога две земље и да ће теме које већ годинама стоје на столу пронаћи акдекватна решења.
