Српски члан Председништва Босне и Херцеговине Младен Иванић и председник Републике Српске Милорад Додик оценили су у Бањалуци да је одлука о попису становништва донета под притиском Тужилаштва и да је као таква неприхватљива.
Наиме, према спорним резултатима пописа, Бошњаци чине 50,1 одсто становништва, а 1991. године било их је 43,5 одсто. Како је то могуће, када је од претходног пописа Босну и Херцеговину због рата напустило неколико стотина хиљада грађана?
Професор међународног права на бањалучком Универзитету Милош Шолаја подсећа да је и сам попис споран, да је одлаган две године, а да је његова политизација достигла драматичне размере управо због система обраде података. Суштинска разлика је у томе ко је држављанин а ко је становник, резидент БиХ, каже Шолаја.
„Попис је вршен као попис становника, људи који тренутно живе у БиХ, а не оних који имају држављанство и живе негде у свету. Чак и Еуростат, као методолошки главни референтни субјекат, тражи да се пописују становници који ту живе, а не држављани, јер се податак о држављанству добија укрштањем података у оквиру ЕУ. Међутим, након пописа, када је већ обављен, дошло је до захтева да се око 195.000 држављана, углавном Бошњака, дефинише у попису као да ту станују, иако живе другде, највише у Немачкој и другим земљама средње Европе“, објашњава Шолаја.
Он такође подсећа да је оснивач и председник Странке демократске акције, некадашњи председавајући БиХ Алија Изетбеговић рекао да ће БиХ постати исламска држава уколико буде имала натполовични број становника бошњачке националности.
Потпуно је природно да је ово питање у Републици Српској у којој постоје многи политички неспоразуми и разлике, ујединило позицију и опозицију. С друге стране, невалидни подаци онемогућавају економско и демографско планирање земље, утичу на процес доношења политичких одлука, такав искривљен податак имао би погубне последице, каже Шолаја.
„Будући да се много калкулисало тим пописом, коштао је око 25 милиона евра, онда је Тужилаштво БиХ рекло да је необјављивање резултата пописа након толико уложених средстава кривично дело. Сада се калкулише с тим да ли је тужилац притиснуо директора Агенције за статистику БиХ да једноставном одлуком, без усаглашавања са ентитетима, што је био дужан, објави ту одлуку. Он је то и урадио и тако изазвао политичку кризу, практично је у политичком смислу блокирао БиХ“, каже Шолаја.
Чињеница да је на волшебан начин попису додато 200.000 нерезидената са којима би у БиХ било више од 50 одсто Бошњака, за процесе одлучивања у БиХ не значи много. Наиме, Република Српска је институција у БиХ, и она доноси одлуке у оквирима уставног система, али би у оквирима политичких односа могло да значи извесна калкулисања, односно тежњу за доминацијом.
Професор Шолаја сматра да је зато изузетно важно да се политички представници Републике Српске сложе око квалификације овог догађаја и заједничких акција које ће предузети.
Чини се да су љути политички противници, председник Републике Српске Милорад Додик и члан председништва БиХ Младен Иванић, одлучни у намери да, како кажу, не прихвате превару као механизам одлучивања.
Први послератни попис становништва у Босни и Херцеговини спроведен је од 1. до 15. октобра 2013. У Републици Српској је пописано мање Срба, за два одсто, али и два пута више Бошњака, чак 15 одсто. Подаци о попису становништва један су од предуслова за приступање земље Европској унији. Засад нико не говори о томе да ли би и када попис могао да буде поновљен.
