„Пољска је била земља која у очима европских елита није могла да ради нешто погрешно. Њене економске реформе у стварању ’слободног тржишта‘ биле су уздизане у небеса. Њено непријатељство према Русији и Белорусији поздрављано је аплаузима. Пољска је била прича о великом успеху на који сви треба да се угледају“, пише Кларк.
Ипак, наставља аутор, ове седмице Европска комисија је званично изразила мишљење да постоји „систематичан ризик када је реч о владавини закона у Пољској“, што чак даје основе за увођење санкција.
Према Кларковим речима, захлађење односа може се видети и у другим областима, а западна штампа, која је раније „певала оде Пољској“, сада пише да Европа треба да буде „веома узнемирена“ правцем у којем се креће та земља.
„Треба, наводно, да нас плаши то што популистичка, националистичка и конзервативна партија ’Закон и правда‘, која је победила на изборима прошлог октобра, покушава да успостави контролу над важном државном институцијом — Уставним судом“, наглашава он.
Реч је о реформи Уставног суда која је почела у Пољској у октобру прошле године када су проширена овлашћења Парламента и председника земље у именовању или удаљавању судија са посла.
Ипак, наставља аналитичар, партија „Закон и правда“, која је победила на изборима у октобру 2015. године, само испуњава свој предизборни програм, односно, планови партије су били одавно познати.
Лидери Европске уније, „који желе да поверујемо да су забринути за ’демократске слободе‘, не слушају аргументе Пољске“.
Кларк сматра да је став Брисела према Варшави недоследан. Европска унија није примењивала санкције против Чешке која је 2006. године забранила рад омладинске организације локалне Комунистичке партије. Европске земље нису биле забринуте ни када је мађарска полиција исте године угушила антивладине демонстрације.
„Европска унија показала је нулту забринутост поводом ’владавине закона‘ подржавши антиуставно свргавање демократски изабраних власти Украјине у фебруару 2014. године“, закључује аутор.
Кларк сматра да је демократија заиста угрожена, али у целој Европи, не само у Пољској.
„И сама Европска унија са својом високом приврженошћу конституционализму и ’владавини закона‘ представља неодвојиви део тог проблема“, наводи аутор.
