Салом се пролама аплауз… Брзином светлости људи се хватају за своје фотоапарате, мобилне телефоне, ајподове… Шкљоцкају апарати, севају блицеви… Очи су широм отворене, сви погледи су уперени у председника. Скоро да нико не дише… Путин стаје за говорницу, обраћа се присутнима… Говори одсечно, енергично, готово да наглашава сваки слог…
Тако је изгледао улазак руског председника у Велику салу прес-центра МИА „Росија севодња“, где се одржавао међународни форум поводом 75. годишњице од оснивања Совјетског информационог бироа, данас медијског гиганта — МИА „Росија севодња“, коме припада и „Спутњик“.
За долазак руског председника у госте припремало се данима унапред … Ништа се не препушта случају. Сви запослени су добили „одређена“ упутства… Каква?! Остаће тајна. Није баш државна, али је ипак тајна.
Јутро када председник државе треба да посети седиште медијске куће „Росија севодња“ у центру Москве није личило на свакидашње. Испред зграде неуобичајена слика — ред се отегао у недоглед. Запослени стрпљиво чекају да уђу у зграду, прођу безбедносну контролу и заузму своја радна места. У реду се чека и по 45 минута.
Након проласка прве „баријере“, пролази се кроз двориште и улази у главно здање — ту све врви од безбедњака. Згодни стасити момци у тамним оделима и белим кошуљама, са бубицама на ушима, распоређени су дуж ходника, поред лифтова, на степеништу… Има их на сваком кораку.
Кафићи који иначе раде унутар фирме — данас су били затворени. Није се чак могло изаћи ни у двориште, где се налазе места назначена за пушење. Пушачи кризирају, али се не жале — па не долази им председник баш сваки дан у госте.
Новинари и сви други запослени седе на својим местима — раде, али сваки час знатижељно устају и провирују кроз прозоре не би ли „ухватили“ тренутак када председник стигне.
У другом крилу зграде, у прес-центру, слика је другачија. Ту су домаћини из МИА „Росија севодња“, акредитовани новинари, главни уредници „Спутњика“ који су стигли из свих крајева света и бројни гости из иностранства. Они су, рекло би се, повлашћени — имаће прилику да Путина виде изблиза. Можда чак и да се рукују са њим.
У Великој сали прес-центра МИА „Росија севодња“ одржава се форум на тему „Новији медији: гаранти слободе информација“. Говоре експерти из неколико страних земаља. Очекује се Путинов улазак, али нико не зна тачно у које време ће стићи.
У једном тренутку, отварају се врата. Излази један од безбедњака, прилази модератору, нешто му шапуће. Сви већ наслућују да ће и Путин ускоро ући, врпоље се на столицама и као хипнотисани погледе усмеравају на та иста врата кроз која је пре само неколико тренутака прошао припадник Путиновог обезбеђења.
Сви ишчекују… Нестрпљење расте… И онда се та врата поново отварају — Путин улази, сви устају на ноге, поздрављају га бурним аплаузом…
Путин говори, али готово да се од шкљоцања фотоапарата ништа и не чује (мада је озвучење сасвим добро радило). Сви, без изузетка, покушавају да ухвате ама баш сваки тренутак, сваки његов покрет, гестикулацију и да те снимке што пре поделе са својим редакцијама, пријатељима, да их објаве на друштвеним мрежама.
Када је завршио говор, Путин се руковао са учесницима форума и убрзо напустио салу. Они који су унутра остали били су као омађијани. Стекао се утисак да истог тренутка сви желе да напусте салу и пођу за председником. За њих је то означило и крај форума.
Међутим, безбедносне мере и протокол намећу другачија правила — нико не може напустити своја места и салу док председник сасвим не напусти зграду.
Форум је настављен, али више нико није слушао оно што се говори. Сви су листали фотографије на својим телефонима и проверавали да ли су добро испале, збијали су шале, коментарисали…
А када су се врата поново отворила сви су пожурили да се докопају интерактивних табли у холу прес-центра и прочитају на њима оно што је „Спутњик“ управо објавио — говор који је пре само неколико минута изнео Путин.
А шта је Путин рекао, можете прочитати овде.
