То је изазвало љутиту реакцију Министарства спољних послова Грчке, које је описало акције Анкаре као „регресивне и на граници са фанатизмом“. Оријенталиста Гумер Исаев истакао је да је читање Курана током Рамазана у тој цркви обећава Турској не толико спољне, колико унутрашње проблеме.
Раније су турске власти донеле одлуку да се током Рамазана у Аја Софији у Истамбулу први пут чита Куран. Осим тога, то читање биће преношено у директном преносу на турској телевизији. То је изазвало крајње негативну реакцију Министарства спољних послова Грчке, које је такав корак назвало „регресивним и на граници са фанатизмом“.
„Осуђујемо изјаве турских власти о плановима да организује читање Курана у Аја Софији у Константинопољу током Рамазана и сматрамо их регресивним. Вођење муслиманских верских обреда у објекту на списку светске културне баштине Унеска је несхватљиво. То је испољавање непоштовања и губитка везе са стварношћу, које се граничи са фанатизмом. Осим тога, такви поступци нису у складу са модерним, демократским и секуларним друштвом“, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова Грчке.
Бивша министарка спољних послова Грчке Дора Бакојани истакла је да читање Курана током Рамазана у Цркви Свете Софије фактички „први пут да за 80 година преобраћају цркву у џамију“.
Црква Свете Софије грађена је за време владавине византијског цара Јустинијана I од 532. до 537 године. Турци су је освојили 1453. године и, према неким историчарима, опљачкали током освајања Цариграда.
Одмах по освајању турски султан Мехмед II Освајач наредио је да се црква претвори у Џамију Аја Софију, што је проузроковало и промену унутрашње декорације зграде. Фреске и мозаици премазани су малтером, што је омогућило да до данашњих дана остану скоро неоштећени.
Касније у XVI веку поред зграде бившег сабора изграђени су потпорни стубови, како би носећи стубови били ојачани.
