Гласање Француског сената о предлогу европске резолуције о ублажавању санкција ЕУ против Руске Федерације, који је поднела сенатска Комисија за спољне послове, одбрану и оружане снаге, јесте логична последица става који одавно провејава у француском естаблишменту, сматра доцент Правног факултета у Београду др Милош Јовановић.
Јовановић за Спутњик објашњава да Француска није била потпуно поштеђена контрамера које је Русија увела након санкција ЕУ 2014. године и од тада су у ТВ дневницима и дневним новинама Французи могли сазнати колику су штету, изражену у стотинама милиона евра, донеле руске контрасанкције француским пољопривредницима.
Снага Брисела и слабост Париза
Кад је реч о утицају Резолуције на бриселску администрацију, саговорник Спутњика каже да је више реч о утицају „на саму Владу Француске и француске политичаре како би они након тога извршили утицај на Брисел“.
„Ма колико год Француска била земља оснивач ЕУ и једна од најважнијих земаља у историјском смислу, ЕУ данас броји 28 чланица и врло је тешко доносити одлуке чак и квалификованом већином у оквиру Савета министара или Европског савета, тако да сама резолуција Француског сената не би ту могла нешто да промени. Међутим, ако Французи изађу са мало озбиљнијим ставом као делегација или као министри то већ може бити мало већи утицај на бриселску администрацију“, каже Јовановић.
Он подсећа да и неке друге земље ЕУ деле мишљење Француске и ако би се нашла критична маса земаља које имају тежину да траже олакшавање тих санкција, онда би се таква одлука, на нивоу Уније, могла донети.
Левичарење на француски начин
Уочи гласања о резолуцији у Француском сенату, појавило се истраживање јавног мњења по коме свега 38 одсто Француза одобрава рад европских институција док се две трећине грађана Француске не слаже са економском регулативом еврозоне, по чему су Французи највећи евроскептици у Унији, после Грка.
Што се тиче расположења јавности, људи често не знају да Француска има једну велику специфичност „левичарења“ због чега је, већим делом, и Устав о Европи 2005. године био одбијен, јер су Французи у њему препознали неку врсту „печатирања неолибералног модела економије“, каже Јовановић.
„Све у свему, и дан данас Французи, а то се може видети по овим штрајковима који недељама потресају Француску, као народ, нација и грађани, што вероватно вуче корене од Француске револуције, имају тај један став према неолиберализму који их мало диференцира у односу на друге државе-чланице ЕУ. У том погледу Французи кад размишљају о ЕУ, а размишљају о ЕУ много мање од нас, схватају је као једну врсту инструмента глобалних актера моћи и глобалног капитала и зато многе иницијативе које су неолибералног садржаја изазивају велико негодовање у Француској“, објашњава Јовановић.
Отуђена елита
Према његовим речима, раскорак између политичке елите која следи политику санкција Уније, са једне стране, и друштвене елите и грађанства, са друге стране, постоји у све више земаља ЕУ, али је израженији у Француској. Он додаје да су данас политичке елите у Француској сличне као и у већини земаља ЕУ, па и у Србији, где постоје системске партије, било левичарске или десничарске, које се слажу у најкрупнијим питањима.
„У том смислу елита јесте мало удаљена од народа, а то се видело и 2005. године приликом доношења Устава за Европу када су скоро целокупан француски политички естаблишмент и медији подржавали усвајање тог Устава, а на крају га је француски народ, ипак, одбио. У сваком случају, постоји тај расцеп који није карактеристичан само за Француску, само је мало видљивији, али то је данас карактеристика доброг дела земаља представничке демократије“, закључује Јовановић.
