Координатор Мреже за реституцију Миле Антић рекао је на конференцији за новинаре да се то ради у централној градској зони, која је проглашена културним добром од изузетног значаја за Србију.
„Та изградња је са нескривеним циљем да се злоупотребом Закона о озакоњењу, (који смо критиковали од самог почетка), приграби профит и узурпира и фактички украде земљиште које је делимично већ приватно, јер је део враћен породици Белић, да се узурпира државна својина и покуша да се предупреди враћање преосталог земљишта породици Вељковић и другим наследницима који тај плац потражују“, рекао је Антић.
Он истиче чињеницу да је на том простору „никао“ објекат од чврстог материјала, саграђен пре неколико дана, док је изнад њега направљен шатор, те захтева реакцију надлежних државних органа.
Како каже, градња у Рајићевој је симбол онога што је требало да спречи Закон о озакоњењу, јер се зида без права на земљиште, без грађевинских дозвола, са нескривеним циљем да се злоупотребом Закона о озакоњењу добије још и награда, тиме што „градитељи“ постају власници и што се богате.
У вези са градњом у Рајићевој, Антић је рекао да не може а да се не осврне на „врхунско лицемерје“ оних који данас галаме против „Београда на води“, алудирајиући на представнике разних огранака ДС.
„Њима није сметало да у тој истој Рајићевој, без обзира што је Уставни суд утврдио да је била крађа две улице, дела Улице цара Уроша и Рајићеве, то земљиште поклоне, а сада се тобоже буне због тога што неко прави катастрофалне законе о озакоњењу, или законе у вези са ’Београдом на води‘“, рекао је Антић.
Председник Удружења грађана за повраћај одузете имовине „Београд“ и наследник спорне парцеле Богдан Вељковић рекао је да 26 година траје историјат „безакоња у Рајићевој“.
