На самиту, који је заказан за 8. и 9. јул, савезници ће размотрити дугорочне последице кризе односа са Русијом и размислити о могућим потезима, а одлучиваће се и о томе колико додатних трупа НАТО-а треба послати на Исток и како их распоредити. НАТО је појачао војно присуство у балтичким државама и Пољској на њихов захтев, тврдећи да је неопходно спречити напад из Русије.
Москва одбацује да гаји скривене агресивне планове против Алијансе наводећи да војни блок пати од антируске хистерије како би оправдао појачану потрошњу за одбрану у Европи. Столтенберг је самит у Варшави означио као „прекретницу“ у безбедносној политици и истакао је да ће Алијанса ојачати своје механизме „одвраћања и одбране“ (од руске претње).
Он је додао и да ће НАТО наставити да подржава Украјину, Грузију, Молдавију, Ирак, Јордан и Тунис.
„Самит НАТО-а у јулу биће прекретница. НАТО ће донети кључне одлуке о томе како да се прилагоди новонасталој ситуацији у области безбедности. Ми морамо ојачати присуство у Источној Европи. На тај начин ћемо дати јасан сигнал да је напад на једну земљу напад на цео савез“, рекао је генерални секретар.
Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров је овог месеца изјавио да Москва никада неће напасти било коју земљу НАТО-а — „то је јасно свим одговорним политичарима“.
Лавров је такође раније рекао и да Русија не намерава да улази у бесмислену конфронтацију са НАТО-ом јер „НАТО тражи непријатеље да би оправдао своје постојање“.
„Русија неће дозволити да је увуку у бесмислени сукоб. Од краја Хладног рата није било овакве војне активности Алијансе на њеним источним границама са циљем да се прави притисак на Русију. Осим тога, НАТО води агресивну пропаганду чији је циљ демонизација Русије“, рекао је Лавров. Портпарол руског председника Дмитриј Песков је изјавио да је „Кремљ забринут због ширења НАТО-а ка руским границама“.
Он је такође раније оценио и да „у односима Русије и НАТО-а влада потпуно неповерење које ће се тешко превазићи“.
Јачање Источног крила
Столтенберг је прошлог месеца, током посете Варшави, најавио да ће НАТО ускоро распоредити додатне снаге у Пољску, како би умирио земље Источне Европе које се осећају угроженима од стране Русије.
„Бићу јасан: у Пољску ће након варшавског самита бити упућене додатне снаге НАТО-а, како бисмо послали јасан сигнал да ће напад на Пољску бити сматран нападом на читав савез“, казао је Столтенберг. Он је додао да НАТО још увек разматра „тачан број и локације“ за интензивирање своје присутности на истоку Европе, али ће додатне снаге, како је напоменуо, бити „мултинационалне и ротирајуће“.
Пољски министар одбране Антони Маћеревич прецизирао је да ће у Пољску и балтичке земље стићи четири савезничка батаљона у којима ће се по принципу ротације смењивати војници разних армија.
„Један батаљон би требало да буде у Пољској, а три у балтичким земљама“, казао је Маћеревич. Током састанка са Столенбергом, размотрена су и стална складишта оружја која би могла бити размештена у Пољској. „За нас је ово изузетно важно и појачава наш осећај сигурности и ефикасне безбедности Пољске и источног крила Пакта“, нагласио је Маћеревич.
Он је додао да се воде и одвојени преговори са САД о размештању америчке оклопне бригаде у региону земаља балтичког региона — Пољске и три бивше совјетске републике. Москва је забринута због немилосрдног нагомилавања војске на источном крилу Пакта.
Руски амбасадор при НАТО-у Александар Грушко каже да Русија не планира да напада Пољску, а изјаве о таквим намерама Москве назива апсурдним. Грушко је такође рекао да су неке изјаве које се тичу вежби НАТО-а у балтичким државама „једноставно шокантно директне“.
„НАТО политика живи у надреалној стварности и најопаснија ствар је то што сада почиње да поприма облик војног планирања и војних припрема које се изводе на територијама дуж наших граница“, казао је Грушко.
Викторија Нуланд, помоћница државног секретара САД, навела је да је америчка администрација раније иступила са иницијативом да издвоји 3,4 милијарде долара, како би се „осигурала безбедност европских савезника“.
На самит долази и Обама
Самит НАТО-а у Пољској окупиће делегације из 28 земаља-чланица Алијансе, 26 делегација земаља-партнера, а такође и представнике Европске уније, Уједињених нација и Светске банке.
Према најавама домаћина, очекује се да ће самиту присуствовати око две хиљаде људи.
Амерички председник Барак Обама учествоваће на самиту и одржаће низ састанака са челницима Пољске и ЕУ.
„Састанак ће пружити прилику да се истакне солидарност Алијансе, да се уложе додатни напори за јачање безбедности НАТО-а на истоку и југу и заштити стабилност кроз нова партнерства ван подручја Северноатлантског региона“, наводи се у саопштењу Беле куће. Обама планира да са колегама разговара о борби против тероризма, развоју економије и миграционе кризе. Европска комисија је саопштила да ће се Обама састати са председником Европског савета Доналдом Туском и председником Европске комисије Жан-Клодом Јункером на маргинама НАТО самита.
У Пољској са нестрпљењем очекују Обамин долазак. Пољски председник Анджеј Дуда, како је саопштила његова канцеларија, планира да разговара са Обамом о могућим последицама изградње базе ПРО у Пољској.
У Варшаву ће доћи и украјински председник Петро Порошенко. Планирано је да буде одржан састанак НАТО—Украјина на нивоу шефова држава, а такође ће бити одржано и заседање НАТО—Грузија на министарском нивоу. Одласком на самит Порошенко жели да потврди да је његова земља већ на пола пута до уласка у Алијансу.
Међутим, експерти искључују могућност да ће та земља у скорије време постати чланица НАТО-а, јер према повељи Алијансе земља-чланица не сме да има територијалне спорове.
Игра око Основног акта Русија—НАТО
Руски експерти сматрају да је најважнија ствар која се дешава око самита НАТО-а у Варшави — „политичка игра са Основним актом Русија—НАТО из 1997. године“, којим се ограничава трајно присуство снага Алијансе на територији нових чланица.
Међутим, сада Американци желе да преиспитају ту политику. У том документу из 1997. прописана су правила узајамних односа Русије и НАТО-а у Источној Европи. Потписивањем споразума, НАТО је потврдио да нема намеру да стационира велике војне контингенте и нуклеарно оружје на територији својих нових, источноевропских чланица.
Ради се о томе да је Русија и током деведесетих била против ширења НАТО-а на Исток, те је на овај начин Алијанса покушала да ублажи узнемиреност Москве. Међутим, после конфликта у Украјини, НАТО је пожелео да ревидира Основни акт.
Све је почело тако што је на самиту НАТО-а у Велсу, у септембру 2014. године, одлучено да се у Источној Европи разместе додатни војни контингенти, чиме је прекршен Основни акт, мада Алијанса тврди да ће се ти контингенти ротирати и зато их, наводно, не треба третирати као трајно размештање трупа. Основни акт забрањује НАТО-у да ствара сталне војне базе око руске територије.
Москва, међутим, сматра да овај споразум не треба одбацивати, јер он колико-толико спречава отворену милитаризацију Источне Европе.
Стални представник Русије при Алијанси Александар Грушко сматра да би поништавање Оснивачког акта Русија—НАТО било директни позив за почетак нове фазе трке у наоружању.
„Оснивачки акт Русија—НАТО и даље представља један од неколицине обуздавајућих фактора. Сматрамо да се његов значај ни у ком случају не сме умањити. Међутим, у читавом низу земаља-чланица НАТО-а постоје политичке струје које се залажу за поништење тог документа. То би било крајње опасно“, упозорио је Грушко.
Према његовим речима, у том случају би се могло рећи да Европа ризикује да изгуби и последње инструменте којима се осигурава безбедност, а који нису базирани на односу претњи и контрапретњи.
„Такав расплет догађаја би драстично дестабилизовао ситуацију у Европи и није у складу са европским интересима“, закључио је Грушко.
