Дело Петра Иљича Чајковског биће изведено под диригентском палицом Алексеја Богорада, док ће главне улоге тумачити сопран Ана Крајњикова, баритон Андреј Жилиховски и тенор Арсениј Јаковљев.
Диригент Алексеј Богорад је рекао да је ово једна од најинтимнијих опера Чајковског, која представља енциклопедију руске музике.
„Сваки контакт музичара јесте нека размена. Уносимо нешто своје и добијамо неке нове информације, емоције, нове утиске“, изјавио је Богорад за Спутњик
Он је додао рекао да је у Београду та комуникација посебно топла, јер су наше културе заиста блиске, наши односи, можда и менталитет и додао да је то у великој мери залог успешног заједничког рада.
„Само заједница људи који исто осећају, на исти начин разумеју ствари, на исти начин осећају топао емоционални контакт, може да створи нешто заиста важно и добро у уметности, а повод за то нам даје велико дело Чајковског, односно Пушкина. Чајковски га је допунио изванредним емоционалним музичким интонацијама. Лирске сцене граде једну причу која нам представља основне моменте тог романа Пушкина, важне, кључне тренутке ове драме и драго ми је што уметници београдског театра такође учествују у овој представи. Драго ми је и што имамо неколико дана да на миру вежбамо, то је такође било веома важно. Срећан сам што сам стигао овде пет дана раније да се припремим, због чега сам захвалан администрацији позоришта и с нестрпљењем чекам нашу представу“, закључио је диригент.
Ана Крајњикова је рекла да се нада да ће у суботу у Сава центар доћи многи љубитељи опере, наводећи да улогу Татјане не тумачи први пут, али да је први пут изводи у традиционалној режији и поставци, што јој је веома драго.
„Читала сам Пушкина неколико пута, слушала сам снимке великих извођача, а касније сам за време проба много тога сама осмислила и обогатила ту улогу. Татјана је млада, емотивна и пожртвована јунакиња. Много ми се допала атмосфера у којој спремате представе, као и сарадња са колегама из Народног позоришта“, прокоментарисала је Крајњикова.
Арсениј Јаковљев је истакао да је после три сата од доласка заборавио да није код куће, те да је Србија једина земља на свету у којој неко ко је Рус може да шета и да се осећа потпуно безбедно. Такође је додао да му је улога Оњегина по карактеру ближа од Ленског којег тумачи у овој поставци.
„За мене је Ленски осећајнији, емотивно лабилнији карактер него што сам ја сам, па због тога могу да кажем да га је погубила његова лабилност. Било је могуће не правити јавни скандал и не тражити двобој. Могао је после бала да позове Олгу и да разговара с њом, да је пита шта се дешава, мирно. Али његов импулсивни карактер га је навео да реагује и, пошто су други већ све то чули, он је био принуђен, према традицији тог времена, да изазове Оњегина на двобој. Он је слаб човек, али мени је вероватно лакше да играм Ленског јер он није ја, ја морам да постанем он. Ово ће бити другачији Ленски“, објаснио је Јаковљев за Спутњик.
Најпопуларнија руска опера изведена је први пут 1897. године, а то је било друго дело са којим је Опера Народног позоришта започела рад. Режију Радослава Златана Дорића обновила је Ивана Драгутиновић Маричић, сценографију Александар Алатовић, костимограф је Љиљана Орлић, а кореограф Владимир Логунов. У извођењу опере учествоваће Оркестар, Хор и Балет Народног позоришта у Београду. Гости из Русије су поручили да се радују наступу пред Београђанима, које су оценили као публику на највишем културном нивоу.
