Има оних који тврде да је то „дуго скривана тајна руских специјалаца и командоса“ и „црни анаболик заслужан за успех руских гимнастичара и спортиста“. Спортисти га називају „еликсиром за рекорде“, а даме „еликсиром за очување младости и лепоте“…
Извесно је, међутим, тврде Руси, да је то чудесни, природни лек који убрзава зарастање костију код прелома или ишчашења, регенерише ћелије и ткива, па га спортисти често користе после повреда.
Препоручује се и код реуматизма и женама које пате од остеопорозе, а лечи и многе друге болести: од стерилитета, преко болести урогениталног и гастроинтестилног тракта, алергија, анемије, дијабетеса, астме и плућних болести, мигрене, епилепсије, обољења нервног система, парадентозе, кожних обољења и опекотина, алкохолизма, кардиоваскуларних болести, па све до онколошких обољења…
Мумијо јача имунитет, подстиче метаболизам, скида вишак килограма, уклања целулит и стрије, успорава процес старења и делује регенеративно на цео организам.
Kористи се за здравље, али и за лепоту. Од њега се праве чајеви, балсами, мелеми, тинктуре, вагиналете, а користи се и у козметичке сврхе, као додатак многим кремицама и маскама, које се могу направити чак и у кућној радионици.
У апотекама се мумијо може наћи у виду таблета и капсула, а на руским штандовима који продају природне препарате и као смола у облику црне плочице, која се пакује у кесице од 5 или 10 грама, или чак као већи грумен. Често га алтернативци мешају са водом, медом, млеком или неким алкохолним пићем (вотком, ракијом) и тако праве разне препарате.
Сам укус мумија је благо горак. Многима не прија укус, али се временом навикну на њега.
Мумијо настаје у процепима стена и у пећинама Алтаја, али га има и на планинским венцима Тибета, Kиргистана и у средњој Азији.
Мумијо је одувек био окружен ореолом славе, легендама везаним за чудесна лековита својства. То је јединствен и универзалан лек, који је створила природа, а који се састоји од више од 50 микро и макро елемената, аминокиселина, разних органских састојака и витамина у траговима. Руси воле да кажу да он садржи „више од половине таблице Мендељевог периодног система“.
Још није до краја објашњен сам процес настајања мумија, али се највише верује у теорију да је он комбинација животињског, биљног и минералног састава. Због свог изгледа, мумијо у народу још називају црним воском, планинским соком, каменим уљем, планинском сузом…
Савремена медицина, поготово руски научници, још од педесетих година прошлог века истражују тај природни лек. Једни га хвале, други оспоравају.
Многи научници су дошли до закључка да на људско тело делује окрепљујуће, отклања умор и помаже да се обнови изгубљена енергија. Сматра се једним од најбољих биолошких стимуланса, који нам нуди природа.
Код онколошких болести делује тако да повећава његову отпорност и имунитет.
Мумијо се не препоручује трудницама, хемофиличарима и особама које пате од високог крвног притиска.
Генерално, мумијо није штетан ако се умерено и ограничено употребљава. Иако неки тврде да нема контраиндикација, свакако да би се о његовој примени требало добро информисати. Пожељно је и правити паузе између узимања таблета или препарата од мумија.
