Можда изгледа да о овом питању влада јединство. Иза затворених врата, ипак, одјекују муње и громови. Према изјавама дипломата, Сједињене Државе ће тешко успети да натерају европске земље на повећају број војника НАТО-а на истоку.
За сада су само Немачка и Велика Британија најавиле да ће послати по хиљаду војника за извођење заједничких операција. Вашингтон ће послати један батаљон. Ипак, фали четврти контингент који ће помоћи заплашеним” балтичким државама.
Зато САД сада треба да размотре план. На лето ће бити одржан самит НАТО-а. Високи пољски званичник који је упознат са предстојећим разговорима рекао је агенцији Ројтерс: „То је за Обаму последњи самит НАТО-а и Сједињене Државе желе да он прође успешно. Оне ће се побринути да се пронађе четврти учесник који ће дати војни контингент. Могуће је да ће то бити Канада“.
Земља је већ распоредила у Пољској 220 војника и сада, како преноси Ројтерс, разматра могућност слања додатне јединице у Европу.
„У овом тренутку Канада размишља да узме учешће у јачању одбрамбене могућности Алијансе и прикључивању политици застрашивања“, изјавио је представник канадског Министарства одбране.
Зашто су европске земље тако неодлучне? Јер безбедност на источном ободу се тиче њих више него Канађана. За то постоје два разлога: прво, унутар НАТО-а постоје несугласице о политици Алијансе. Вашингтон и прибалтичке земље, пре свега, желе да створе противтежу ’звецкању Путиновог оружја‘. Земље Западне Европе отворено се залажу за спровођење операције у Африци и на Средњем истоку како би се елиминисала избегличка криза.
Друго, неке чланице НАТО-а као што су Италија и Француска смањују расходе на одбрану. То изазива незадовољство код конзервативних политичара и пре свега код кандидата за председника САД Доналда Трампа. Он критикује европске државе да са задовољством прихватају понуду да их Вашингтон заштити, али да при томе нису спремне да дају војску и финансијску подршку.
