Прошле године је обим увоза оружја и војне технике порастао за десет одсто и достигао ниво од 65 милијарди долара. То је за 6,6 милијарди више него 2014. године, наводи „Блумберг“.
Према подацима компаније „Инглвуд“, то је најкрупнији годишњи раст у последњих десет година. Осим у Саудијској Арабији, набавка наоружања укупно је порасла и на Блиском истоку и у Југоисточној Азији.
Саудијска Арабија је 2015. године повећала набавку око два пута — до 9,3 милијарде долара. „Блумберг“ наводи да је узрок за тај раст сукоб у суседном Јемену, у којем Ријад стоји на челу операције против побуњеника Хута, као и регионално непријатељство са Ираном.
Прошле године Ријад је купио такво оружје као што су ловац „јурофајтер тајфун“, ловце Ф-15 и хеликоптере „апач“, као и дронове, опрему за надзор и прецизно оружје, наводи се у извештај ИХС.
Друго и треће место по увозу наоружања заузимају Индија и Аустралија.
Набавке у наоружању значајно су повећале земље у области Јужнокинеског мора (71 одсто у односу на 2013. годину) због потребе да се супротставе Кини.
Према проценама компаније ИХС, земље произвођачи нафте ће у наредне три године морати да смање набавке, јер је мало вероватно да ће цена нафте порасти много изнад садашњег нивоа.
„Земље ће мање новца трошити на оружје, а више на војне операције, пошто ће покушати да изврше утицај на дешавања у региону“, сматрају у ИХС-у.
Русија, друга земља у свету по извозу оружја, пре свега ће ојачати трговину са Ираном, који после недавног укидања санкција почиње да замењује застарелу технику свог ваздухопловства. Иран би на то могао да потроши између 40 и 60 милијарди долара.
Највећи извозник наоружања у свету и даље су САД — у 2015. години продале су оружје и технику у вредности од скоро 23 милијарде долара, од којих су државе Блиског истока потрошиле 8,8 милијарди долара.
