Као излаз из ситуације РПЦ је предложила да се организује ванредно саветовање представника цркава с циљем да се отклоне неслагања која су се појавила у току припрема за Сабор. Сличан предлог изнела је и СПЦ.
Према речима портпарола РПЦ Владимира Легојде, треба се састати у формату који је предложила Московска патријаршија јер алтернативни предлог Константинопоља, да се дође на Сабор, није реалан.
Међутим, Константинопољска православна црква и даље намерава да одржи сабор на Криту у планираном року. Цариградски патријарх Вартоломеј у недељу је изјавио да су припреме при крају, без обзира на изјаве низа православних цркава са захтевом да Сабор буде одложен.
Прошле недеље одлуку да неће учествовати на сабору донео је Синод бугарске православне цркве, као и Антиохијска црква, а у петак је исту одлуку саопштила и Грузијска православна црква.
Истовремено, у петак је објављено и да шеф Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије митрополит волоколамски Иларион није отпутовао на Крит ради учешћа у састављању посланице Свеправославног сабора заказаног за четвртак. У РПЦ сматрају да учешће у томе није умесно пошто се низ помесних православних цркава већ изјаснио за одлагање Сабора. Шеф административног секретаријата Московске патријаршије, епископ солнечногорски Сергиј, који је већ био на Криту ради учешћа у припреми за Сабор, повучен је у Москву.
Међутим, како је данас саопштила прес-служба Сабора, Комисија православне цркве за састављање посланице наставља рад на том документу.
Различита мишљења о том скупу, за који су припреме почеле још 1961. године, постоје и унутар самих цркава, а верски стручњаци дају различита објашњења о значају одржавања Сабора. Ево неких одговора.
Шта је то Сабор?
У православној традицији сабори се сматрају највишом инстанцом за решавање свих црквених питања. У древна времена епископе су бирали обични чланови цркве и зато су их могли представљати на црквеним скуповима, отприлике исто као што сада посланици у парламенту представљају своје бираче. У неким црквама, на пример у Кипарској, народ све досад бира своје епископе на општим изборима.
Сада у већини цркава народ не бира своје епископе, али се ипак сматра да они представљају своје епархије.
Да ли би Сабор на Криту био по нечему посебан?
Сабора има регионалних и свецрквених. Први се сазивају релативно често, али сабор на Криту требало би да буде свецрквени, а у таквом формату није их било више векова. Испрва је разлог било то што су се многе источне цркве налазиле на територији муслиманске Османске империје. Касније је препрека била подела света на социјалистички и капиталистички блок. Тек у наше доба појавила се шанса за одржавање свецрквеног сабора.
Зашто на Криту?
Већина свецрквених сабора у стара времена одржавана је у Константинопољу или његовој околини. И овај је требало да буде одржан у Истамбулу, али након што су турске војно-ваздухопловне снаге новембра 2015. обориле руски бомбардер, московски патријарх Кирил инсистирао је да Сабор буде одржан на другом месту. Изабран је Крит који је, иако улази у састав Грчке на политичкој карти, у црквеном смислу потчињен цариградском патријарху.
Да ли је цариградски патријарх најважнији?
Не, он је само први међу једнакима. Зато ће цариградски патријарх председавати Сабором. Сматра се да су све православне цркве једнаке, премда су унете у списак, диптих цркава неким редоследом. РПЦ на том списку заузима пето место, испред ње иду старије цркве Константинопоља, Александрије, Антиохије и Јерусалима.
Да ли неправославне цркве могу учествовати на Сабору на Криту?
Само као посматрачи. Очекује се да ће Сабор између осталог разговарати и о односу према другим хришћанским црквама. То питање је уочи сабора изазвало највеће спорове. Још један важан предмет спорења су територијалне претензије једних православних цркава према другима.
Шта ће бити ако неке цркве не дођу на Крит?
Сабор ће или бити отказан, или ће он бити одржан у суженом формату. Такви сабори су се већ одржавали у недавној прошлости. На пример, сабор у Константинопољу 1872. који се бавио расколом у Бугарској цркви био је замишљен као свеправославни, као и Московски сабор 1948. посвећен 500. годишњици независности РПЦ.
