Више од једног миленијума очекиван, а од 1961. најављиван Сабор свих православних цркава, који би требало да буде одржан на Криту између 16. и 26. јуна, прети да се претвори у све друго осим онога због чега је сазван.
Један од најважнијих циљева скупа, помпезно најављиваног и упоређиваног са Другим ватиканским концилом, на коме су извршене значајне реформе Римокатоличке цркве, до скоро је био исказивање и учвршћивање свеправославног јединства.
Спорења од докумената до распореда седења
Воду је, међутим, прво замутила Бугарска православна црква, чији је Синод објавио да њени представници неће присуствовати Сабору. Бугарски Синод навео је шест замерки, међу којима је одсуство са дневног реда Сабора тема „од посебног значаја за православље“, и захтевају свеправославну резолуцију. У саопштењу Синода није наведено које су то теме.
Помесне цркве су већ дале примедбе на предлоге текстова који би требало да буду усвојени на Сабору, али те примедбе, према мишљењу бугарских црквених отаца нису узете у обзир. Они су се такође успротивили и одлуци према којој документе који ће на Сабору бити предмет расправе неће моћи да буду редиговани на самом Сабору.
Бугарска православна црква такође се жали на распоред седења на Сабору којим се, према њиховом мишљењу, нарушава принцип једнакости аутокефалних православних цркава, а нису задовољни ни како ће на Сабору бити смештени гости и посматрачи.
Због свега овога, бугарски црквени поглавари траже одлагање Сабора.
У питање је доведено и присуство представника Антиохијске патријаршије због става Васељенског патријарха Вартоломеја да се о спору те цркве са сестринском Јерусалимском патријаршијом око надлежности у Катару разговара после Сабора. Ако на Сабору треба да се искаже свеправославно јединство, онда спор треба решити пре њега, категоричан је став Антиохијске православне цркве.
За Грузијску православну цркву споран је документ „Однос православне цркве према осталом хришћанском свету“, који, према њиховом мишљењу, треба из основа изменити. Грузијски патријарх неће потписати тај документ ако остане неизмењен.
Православни шаљу поруку да су несложни
Према речима историчара и верског аналитичара Александра Раковића, постојање спорних питања не би требало да служи као изговор аутокефалним православним црквама да не учествују на Сабору. Сва спорна питања требало би на њему решити.
„Коју поруку ми православни показујемо свету? Да смо несложни и да не можемо да се договоримо око неких тема, око којих би било много више простора за договор када се епископи свих православних цркава сретну лицем у лице. Чини ми се да изговори које смо чули нису довољно убедљиви и да би ипак требало радити на томе да се цркве које су најавиле иступање из Свеправославног сабора приволе да учествују на њему“, каже Раковић.
Према његовом мишљењу, још увек постоји довољно простора да се цркве договоре и да се нађе решење да представници свих православних цркава дођу на Крит и да разговарају о свим спорним темама.
Одсуство макар и једне православне цркве са Сабора представљаће „непремостиву препреку“, речено је у Руској православној цркви. Сабор ће бити немогућ без свих представника, с обзиром да је предвиђено да се одлуке доносе консензусом. У случају одсуства неке од цркава, Сабор ће се претворити у обично саветовање које нема обавезујући карактер.
„Свакако би две велике цркве, Васељенска патријаршија и Руска православна црква, требало да покушају да убеде оне који су најавили да неће доћи да ипак дођу, како се Свеправославни сабор не би претворио у саветовање. Уколико неке цркве не потврде одлуке скупа на Криту, то тешко да се може назвати Свеправославним сабором. Било би добро када би сви били ту, дуго смо чекали да до тога дође, све је организовано и спремно. Јасно је да неки детаљи нису усаглашени, али, пошто смо чекали толико дуго, било би погрешно да због неких ситних пропуста, детаља или несугласица не видимо историјски Свеправославни сабор“, каже Раковић.
Сабор ће бити одржан без обзира на све
У Васељенској патријаршији, првој међу једнакима у православном свету, убеђени су да ће се све одвијати како је планирано. Они се не боје да Сабор неће успети.
„Ниједно процедурално или организационо питање није промењено. Сабор ће бити одржан. Уколико једна или више цркава не учествује, одлуке савета и даље ће бити обавезујуће за све“, рекао је протођакон Јоанис Хрисавгис, саветник за теолошка питања васељенског патријарха.
Према његовим речима, јединство није задато, оно је циљ којем треба тежити. Оно може да буде духовно, литургијско и светотајинско, али да постане видљиво, то је према Хрисавгисовим речима, тежак, болан и спор посао.
Када су се састали прошлог фебруара у женевском предграђу Шамбезију, црквени поглавари договорили су се да се на Сабору дискутује о шест тема: аутономији цркава и начину њеног стицања, православној дијаспора, значају поста, светој тајни брачне заједнице, мисији православне цркве у савременом свету и односу православне цркве према другим хришћанским црквама.
Остаје нада да ће црквени оци превазићи поделе и макар покушати да се договоре о спорним питањима на самом Сабору. На тај начин показаће да им је стало до циља који су сами зацртали — јединства, ма како пут до њега био тежак и дуг.
