НАТО ће разместити четири међународна батаљона у Пољској и три балтичке земље као одвраћање Русије, изјавио је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг на конференцији за медије пред састанак министара одбране у Бриселу.
Док балтичке чланице НАТО-а поздрављају распоређивање трупа, чини се да им то није довољно и званичници владе инсистирају да се појачавање прошири. Балтичке земље и Пољска очекују да им НАТО помогне да створе систем противваздушне одбране као штит против претње од напада руских авиона и ракета, јавила је агенција Ројтерс наводећи изјаве званичника у овом региону.
„Прво и најважније је одбрана нашег ваздушног простора“, изјавио је министар одбране Естоније, генерал потпуковник Рихо Терас, који је додао да је „ваздушна одбрана изазов који је треба да би се заједнички реши са НАТО-ом“.
Према литванском министру одбране Јуозасу Олекасу, авиони НАТО-а који обезбеђују балтичко небо су неопходни да би „зауставили могућу ваздушну агресију“.
„Расправљамо о стварању регионалног противваздушног система средњег домета заједно са Летонцима, Естонцима и Пољацима“, додао је Олекас.
Он је истакао да ће покренути питање током преговора са НАТО-ом у уторак и среду у Варшави.
Балтичке државе тврде да им је потребан пресретач ракета средњег домета америчко-норвешке компаније „Конгсберг групен“ и америчког уговарача „Рејтеона“.
„Не говоримо о одбрани Литваније. Говоримо о кредибилитету читавог пакта“, нагласио је министар спољних послова Литваније Линас Линкевичиус.
Москва је више пута негирала да покушава да прети бившим совјетским републикама.
„Русија никада неће напасти ниједну земљу-чланицу НАТО-а. Немамо такве планове“, изјавио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.
Многи високи званичници НАТО-а указују да су приче о могућем нападу Русије неосновани и тај став деле Париз и Берлин.
Међутим, мале су шансе да се испуни захтев за напредним ракетама, док се јужне европске земље боре са невиђеном мигрантском кризом. Многи сматрају да НАТО чланице које нису балтичке неће желети да издвоје средства само да би појачале границу због непостојеће претње.
Такође, овај потез би приморао Москву да предузме одговарајуће мере које не би помогле у смањењу тензија у региону.
