Хрватска заступница у Европском парламенту Маријана Петир организовала је у овој институцији изложбу о Алојзију Степинцу, оцу усташке Независне државе Хрватске и фигури која је персонификација за убијање и покрштавање на хиљаде Срба, Јевреја и Рома током Другог светског рата. Петирова је у најави изложбе навела да се она организује у ишчекивању канонизације „једнога од највећих сведока вере нашега времена, изнимног човека и омиљеног хрватског блаженика“.
Хрватска заступница у Европском парламенту изложбу је организовала у сарадњи са Уредом за културна добра Загребачке надбискупије и Хрватским католичким свеучилиштем, како би, како је навела, „Европи представила лик, живот и дело тог истинског бисера Католичке цркве и хрватског народа“.
Изложбу ће отворити потпредседница Европског парламента Марејд Макгинис, уз присуство помоћног загребачког бискупа, Ивана Шашка.
Изложба обилује низом фотографија Степинца, а заинтересовани ће моћи да виде и гипсану посмртну маску Степинца, као и три скулптуре.
Степинца изложба представља као хуманитарца који је покрштавањем спасао многе који нису били католичке вере, а не као поборника усташтва добрано кривог за хиљаде побијених у НДХ.
У јеврејским заједницама овај догађај се тумачи као очигледан покушај да се заобиђе договор двеју цркава. Међутим, званично не желе да се мешају нити коментаришу овај догађај. Незванично, њихово мишљење је да је изложба покушај да се обликује европско јавно мњење, пружи подршка канонизацији Степинца и заобиђе рад мешовите комисије Ватикан—СПЦ.
Подсећања ради, јеврејске заједнице су се својевремено нудиле да учествују у раду мешовите комисије (СПЦ—Ватикан), али су добиле одговор да су некомпетентне да се мешају у питање хришћанског канонског права, односно у то ко може а ко не може да буде проглашен свецем. Јеврејска удружења ипак сматрају да би се морала ставити примедба на инструментализацију ЕП у овом случају, али и прилика да СПЦ напомене Ватикану да се на овај начин нарушава њихов заједнички напор да реше ово питање.
Александра Ђуровић, посланица Србије у Савету Европе, за Спутњик каже да Србија мало тога може да уради јер се све дешава у ЕП, где ми још немамо представнике. Међутим, нема сумње да је у питању манипулација од стране Хрватске.
„Иницијатива која је потекла од хрватске посланице у ЕП мислим да је у духу повампиреног национализма који долази из Хрватске и који у последње време можемо да видимо кроз разне иницијативе тог типа. То ја с једне стране ја видим као убадање прста у око Србији и Србима, а с друге стране, с обзиром на нестабилну политичку ситуацију у Хрватској, на овај начин осваја се и понеки политички поен у Хрватској. Представљање Степинца као неког свеца у ЕП је, у ствари, нешто што треба да прикрије злочин који је почињен за време НДХ, када је више од пола милиона Срба побијено само у Јасеновцу. Ми у ЕП не можемо да радимо, и то је зато добар маневарски простор за Хрвате да промовишу све оно што је њима у интересу, а да нема ко да им одговори на то“, каже Ђуровићева.
Наша саговорница верује да је на овај начин лако изманипулисати оне чланове ЕП који нису добро упућени у контекст и дубину целе приче, чиме долазимо до манипулације Парламентом и злоупотребе ове институције.
Ђуровићева не спори могућност да је ова изложба само могући увод у неку резолуцију коју би Хрватска могла да спреми на ову теме, подсећајући на чињеницу да је тако нешто урађено и поводом Војислава Шешеља.
