Јовановић је уочи доласка председника Кине Си Ђинпинга у посету Србији оценио да чињеницу да Кина жели да себе другачије позиционира у овом делу Европе, што чини кроз многе пројекте, а пројекат који Србија треба да искористи пре свега је „Један појас, један пут“.
Није лако преговарати са моћним партнером
Куповина Железаре Смедерево од стране кинеске компаније „Хестил“ је свакако огроман корак, како за Србију, тако, сматра он, и за кинеског инвеститора, који на тај начин, кроз Србију, улази на тржиште Европе.
Области које имају највише шанси за кинеска улагања су инфраструктура, енергетика, висока технологија, експлоатација рудних богатстава… Свака од њих је подједнако важна кинеској страни, али и нама, каже Јовановић. „Они имају огромна средства, велику вољу и интерес и планирају дугорочно, што је јако важно да схватимо“, каже он, подсећајући да су и преговори са „Хестилом“ трајали јако дуго.
„Врло је озбиљно и тешко преговарати са много моћнијим партнером, али је јако добар знак да тај партнер има интерес да дође на ваше тржиште и да озбиљно овде ради. Оно што свакако треба препознати као карактеристику је систематичност и дугорочност у планирању са кинеске стране“, истакао је Јовановић.
Политичка подршка није довољна
Он, међутим, додаје да то што постоји политичка подршка не значи да ће кинески партнер радити нешто што је противно његовом економском интересу. Мислим да треба да будемо реални да партнер који долази да разговара са нама тражи реалан интерес у сарадњи.
Јовановић сматра да ће управо интерес пресудити да ли ће кинеска страна показати интересовање и за улагања у нека наша проблематична предузећа.
Нека од њих, сматра он, свакако имају своје предности, каква су ПКБ или „Прва петолетка“. Кинеска страна је врло систематична. Врло ће добро израчунати и дуго размишљати, много дуже него што очекујемо, и онда се јавити са предлогом, уважавајући пре свега свој интерес, указао је он.
„Оно што нашим фирмама саветујем, као неко ко ради у ПКС, јесте да се озбиљно спреме. Ми имамо фирме које долазе код нас онога тренутка када упадну у блато до колена и онда кажу, вадите нас одавде. Неко крене располажући са солидном количиним и квалитетом производа у извоз, и онда се суочи са проблемима. Или крене у увоз, па се суочи са проблемима. Ми смо имали људе који дођу и кажу: ’Наручио сам два контејнера пластичне гранулације из Кине, а добио сам два контејнера песка‘. Ми одемо у кинеску Амбасаду, а онда они кажу: ’Па с ким сте ви разговарали?‘“ сликовито је објаснио ситуацију Јовановић.
Он каже да свако ко хоће да тргује са Кином мора да оде тамо, да разговара са партнерима, да буде присутан на тржишту. Нема онлајн трговине, категоричан је.
„Људи не знају где је Србија, не знају језик и немају никакву свест о томе. Многи знају за Новака Ђоковића, за Валтера, ово или оно из Србије…. Морамо да уложимо пуно у маркетинг, у то да имамо добар производ, да је добро упакован, са стабилном понудом на дуже стазе, да бисмо могли да уђемо на једно тако захтевно тржиште“, каже Јовановић.
Говорећи о спољнотрговинском дисбалансу на нашу штету, он каже да је он сасвим очекиван, с обзиром на величине двеју привреда и двају тржишта, али и указује на то да има много простора за сарадњу, јер у Кини траже наше дрво, воду, производе машинске индустрије.
Земље у региону би, сматра он, могле да нађу интерес и бољи приступ кинеском тржишту како би имале консолидовану понуду, сабирни центар да би се роба пласирала и озбиљну комерцијалу. Нешто попут онога што смо некада имали у смислу експортних предузећа, каже саветник председника Привредне коморе Србије у интервју Спутњику.
