Залажући се за излазак земље из ЕУ, Британци покушавају да ставе европске интеграције као пројекат стварања „федералне државе која се брзо шири под вођством Немачке“.
Ипак, током дугог времена постојања ЕУ ништа слично се није десило, док Немачка у последње време брзински губи лидерску позицију, навео је аутор чланка.
Стална потреба да подржава Грчку и избегличку кризу је показала да „немачко лидерство“ има своје границе. Европске земље омогућавају Немачкој да утиче на заједничку политику само док је земља спремна да преузме на себе много већу одговорност него њени суседи. Ако је та политика погубна, за грешке одговара управо немачка Влада, нагласио је лист.
У случају санкција уведених Русији, највећи притисак пада управо на Немачку. Берлин мора да оправдава непопуларне мере не само пред осталим земљама ЕУ већ и пред сопственим грађанима. Ипак, јединство поводом наставка санкција слаби сваког дана, па чак ни Влада Немачке није у стању да се томе супротстави, пише аутор чланка.
„Од доминације Немачке у ЕУ у 2016. години остао је само мит“, закључио је лист.
