Међународни економски форум у Санкт Петербургу, који почиње у четвртак, 16. јуна, окупиће лидере највећих економских сила, а на њему ће бити размотрена кључна економска питања која стоје пред Русијом, тржиштима у развоју и светом у целини.
О политичком карактеру овог економског скупа, као и о томе због чега су учешће на форуму најавили и генерални секретар УН Бан Ки Мун и председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, у емисији Свет са Спутњиком разговарали смо са Бојаном Бркићем, новинаром спољнополитичке редакције РТС-а, Слободаном Ерићем, главним и одговорним уредником „Геополитике“, и економистом Миладином Ковачевићем.
Бојан Бркић сматра да ће форум бити добро место за финализацију неких договора или почетак нових пројеката, и напомиње да су се на једном од првих самита могле чути интригантне идеје — између осталог и то да би се у међународној трговини могла користити нека друга валута уместо долара. Такође, каже Бркић, овај скуп је и потврда нове реалности — а то је да Азија преузима водећу улогу у економији, политици, али и војној снази.
„Свако окупљање на којем се нађу руски и европски званичници је добар знак, и несумњиво је да ће једна од главних тема бити санкције против Русије. Оне су неефикасне, и то сматра већина земаља ЕУ. Италија је ту најгласнија. Долазак Јункера је добар знак, јер је Европа подељена“, каже Бркић.
Италија, додаје саговорник Спутњика, као најгласнији противник санкција, верује да ће последице по европске земље, због рестриктивних мера уведених Русији, бити дугорочне.
„Због санкција, и у Русији је дошло до промена на тржишту радне снаге. Некада је сан руских радника био да раде у страним компанијама, али ситуација се променила. Сада имају већу сигурност у домаћим. Такође, долази и до реструктурирања привреде, а ту су и страна улагања, јер Русија данас може да прехрани своје становништво, и не зависи од туђе хране“, напомиње Бркић.
И Слободан Ерић, главни и одговорни уредник „Геополитике“, сматра да су антируске санкције доживеле пораз.
„Снага Русије почива, између осталог, и на идеологији — она је постала војна и цивилизацијска алтернатива Западу, а поставила се и као бранитељ хришћанства. Русија има посебну улогу у свету, јер је једина земља која војно може да парира НАТО-у“, напомиње Ерић.
Према његовим речима, за боље економске односе Европе и Русије кључан је однос Москве и Берлина.
„Када су те две земље ратовале, ратовале су жестоко, а у миру су изузетно добро сарађивале. Интелектуална елита у Немачкој жели дугорочну сарадњу са Русијом“, истиче Ерић.
И економиста Миладин Ковачевић очекује да ће у Санкт Петербургу, упркос томе што је реч о економском форму, фокус бити на политичким темама.
„Глобални развој трпи, па је смисао овог скупа више политички, јер су политички проблеми израженији од других. Верујем да ће санкције Русији као тема доминирати. Овакви скупови креирају добру економску климу, и шаљу поруку да стижу нове инвестиције“, каже Ковачевић.
Према његовом мишљењу, перспектива Русије је да одржи курс развоја прерађивачке индустрије. Ковачевић се осврнуо и на чињеницу да цена нафте почиње да расте, па је, како каже, очекивано да се за пар година врати на близу 100 долара по барелу, што ће за Русију значити бољи финансијски биланс.
