Само поглед на насловну страну књиге историчара Јована Пејина о кардиналу Алојзију Степинцу довољно говори шта аутор мисли о лику и делу овог контроверзног хрватског католичког поглавара. Књига носи наслов „Степинац — балкански Томас де Торквемада“. За неупућене, Томас де Торквемада био је оснивач католичке инквизиције у Шпанији.
„Ради се о опскурној личности, која је огрезла у злочину геноцида“, каже Пејин описујући Степинца.
Према Пејиновим речима, Степинац нема никаквих заслуга да би био проглашен за свеца, зато што је благосиљао злочинце, дочекао је Павелића и био примљен код њега два дана након уласка усташа у Загреб и поздравио је усвајање расних закона.
„Степинац се тако појављује као злочинац, а и као лажов. Доставио је папи писмо у којем каже да је 240.000 Срба добровољно прешло у католичанство. То није тачно, постоји бројна архивска грађа која показује какво је то насиље било. Довољно је да вам наведем коментар једног католичког пастора који се обратио групи Срба: ’Јасеновац близу, небо високо, а ви бирајте где хоћете‘. Степинац спада у најокрутније злочинце 20. века. његова улога није ништа мања од Ајхманове“, објашњава Пејин.
Осим литературе, Пејин је за писање књиге користио и архивску грађу која се чува у Архиву СПЦ и документа српског Комесаријата за избеглице из времена Другог светског рата. Ови документи, према Пејиновим речима, говоре много о систему који је Степинац изградио у хрватској католичкој цркви.
„Изградио је систем злочина, благосиљао је злочине и дозволио свештенству и редовништву, као и члановима католичких омладинских удружења да узму учешће у злочину. Уопште није заустављао злочине“, каже Пејин.
Он додаје да Степинац никада није променио свој став према НДХ.
„Чак је покушао да ступи у контакт са западним савезницима како би признали НДХ и продужили њен живот“, додаје Пејин.
За Пејина изложба коју је о Степинцу у Европском парламенту организовала хрватска европарламентарка Маријана Петир има јасан циљ — изградњу мита о оцу — оснивачу хрватске државе.
„Пошто Хрвати немају оснивача државе, као што имају Чеси или Мађари, ради се о покушају да се Степинац прогласи оснивачем хрватске државе“, додаје он.
На тај начин, додаје, уколико би Степинац био проглашен светим, Хрвати би за оснивача државе имали свеца, по угледу на друге европске народе.
„Тај ’оснивач државе‘ ради у време најжешћег геноцида над Србима, највећег геноцида који је изведен у европским земљама у последњих 300-400 година“, закључује Пејин.