Детаљи о томе колико ће специјалаца имати ова јединица, колико ће они коштати државу, где ће бити распоређени и чиме ће бити наоружани — јесте државна тајна. Међутим, информације које се појављују у медијима забрињавају стручњаке — ради се о томе да ће Снагама за специјалне операције бити допуштено да употребљавају борбену технику и оружје и у мирнодопско време, а бавиће се и специјалним обавештајним задацима, који подразумевају и врбовање грађана.
„Не искључујем могућност да су те Снаге инструмент за даљу узурпацију власти“, изјавио је украјински војни експерт Игор Козиј.
Иако се основне информације о новој јединици држе у тајности, делови нацрта закона, који је унет у украјинску Раду, процурили су у јавност.
Експерти сматрају да је међу задацима које је Порошенко ставио пред Снаге за специјалне операције, најважнији задатак онај који подразумева акције у иностранству — заштиту украјинске имовине и евакуацију украјинских грађана, на пример радника амбасада. Такође, томе се може додати и борба против трговине дрогом и трговине оружјем за масовно уништење. Један од важнијих задатака, о којем се доста полемише, јесте и обука герилаца.
Специјалци ће такође водити операције на мору — бориће се против пирата и спасаваће таоце.
Осим тога, нацрт закона предвиђа да они могу бити и плаћеници, односно пружати помоћ другим државама, а такође и водити војне „информационо-психолошке операције“.
Претпоставља се да ће стуб нових Снага бити већ постојеће специјалне јединице, које су сада подељене између Службе безбедности Украјине („Алфа“) и Министарства одбране (десантне јединице, морнарица итд).
Украјински званичници наводе да формирање ових јединица има циљ да се украјинске Оружане снаге приближе стандардима НАТО-а. Они истичу да у свету већ постоје слични одреди који делују оперативно и прецизно на савремене изазове хибридног рата и савремене војне сукобе.
Међутим, неки украјински аналитичари сматрају да Украјина нема техничких могућности за формирање таквих јединица и да би овај план могао бити остварив тек у даљој будућности.
Други, међутим, сматрају да је требало да се такве јединице давно појаве у Украјини, још током „заузимања Крима“ и у време почетка рата на истоку земље, у Донбасу.
„Али оне су и сада потребне, јер су намењене за операције иза непријатељских линија“, сматра бивши шеф Спољне обавештајне службе Николај Маломуж, додајући да би они могли наносе ударе по штабовима противника.
Маломуж сматра да би у овај састав требало укључити само прекаљене војнике, које су прошли рат у Авганистану и Донбасу, и миротворце, а да би јединица требало да садржи од 12 до 15 хиљада војника.
Према Маломужу, специјалне јединице би требало да извршавају оперативне задатке, док би Снаге за специјалне операције више требало да обављају функцију војно-обавештајне службе — да баратају оперативним подацима и информацијама и да се баве пропагандом — да непријатељске борце деморалишу, да им „разбијају“ идеале, смањују морал…
Ипак, већина експерата верује да је вест о стварању Снага за специјалне операције у Украјини само празна прича, маркетинг за западне партнере, како би се кијевске власти пред њима представиле у што лепшем светлу.
Стручњаци постављају и питање кадровских решења. Они подсећају да осим проблема корупције, у сличним пројектима постоји и проблем кадра, који у великој мери није дорастао тако озбиљним задацима, није довољно обучен, образован, а ни мотивисан.
„Борац треба да зна минимум два светска језика, да буде образован, а не само убица“, додаје војни експерт Антон Мардасов.
Стручњаци закључују да се овде само ради о покушају кијевских власти да „отму“ паре од спонзора из иностранства и покушају да изграде имиџ који ће их представити у лепшем светлу, као снажне, силне и јаке.
