Дошло је до раздора по питању санкција и унутар појединих земаља. Рецимо, немачко друштво због тога „пуца по шавовима“ — док немачка канцеларка Ангела Меркел понавља да „није време за укидање санкција“, многи политичари, привредници и бизнисмени у Берлину траже њихово потпуно или делимично укидање и нормализацију односа са Москвом.
Један од гласнијих био је немачки шеф дипломатије Франк Валтер Штајнмајер, који се залаже за поступно укидање антируских санкција. На то је апеловао и аустријски министар спољних послова Себастијан Курц.
Оваквим апелима Штајнмајер и Курц заправо покушавају да у Европи сачувају јединство, али и да полако изађу из конфротације са Русијом, сматрају експерти. Међутим, немачки медији су осули дрвље и камење на свог шефа дипломатије, оптужујући га и да шаље лажне сигнале Кремљу и повећава наду код руских власти да је Запад склон политици помирења, као и да се понаша као „московски пропагатор".
Напади на Штајнмајера су уследили након што се он „дрзнуо“ да критикује НАТО због „гласног звецкања оружја“ и војних вежби у Источној Европи, у близини руских граница и након што је позвао на дијалог и сарадњу са Русијом.
Штајнмајер је оптужен да намерно „шминка“ тврдње да је за погоршање односа између Русије и ЕУ крива Алијанса.
Шеф комитета Државе думе за међународне послове Алексеј Пушков окарактерисао је Штајнмајерове речи као „глас разума“ у позадини опште хистерије.
Ипак, чини се да „глас разума“ није пожељан у Европи, или барем код једног дела западних званичника. Они остају глуви, упркос томе што има све више оних који их позивају да размотре своју санкциону политику.
„У рату санкцијама треба да превлада здрав разум. Ни Русија ни Запад не треба да плаћају цену узајамних одапињања стрела“, изјавио је руски председник Владимир Путин још у јесен 2014. године, неколико месеци након што су САД и ЕУ увеле Русији санкције због ситуације у Украјини и присаједињења Крима.
Међутим, чини се да појединим западним политичарима и данас — више од две године касније — ипак мањка здравог разума. Они остају доследни у свом ставу да би требало говорити језиком претњи и притисака, и водити рат санкцијама, упркос томе што због такве политике привреде њихових земаља плаћају дебелу цену.
Аналитичари констатују да је разлог томе што присталице „рата санкцијама“ и њихове земље не воде самосталну политику, већ су под директним утицајем и притиском Вашингтона.
Ипак, политиколози примећују да се се „клима“ у Европи мења — све је више оних који заступају тезу да су санкције „апсурдне“, да воде у ћорсокак и и да штете свима — и Русији, а пре свега Западу.
Доказ да се атмосфера мења је и недавно одржани Петербушки међународни економски форум, који је окупио више од десет хиљада шефова држава и влада, међународних организација, политичара и бизнисмена из 60 земаља света. Инвеститори се враћају у Русију из више разлога — они су с једне стране уморни од санкционе реторике због које су у претходном периоду претрпели огромне губитке, а с друге стране имиџ Русије у свету иде у позитивном правцу.
Русија је показала да је важан глобални играч без којег се не могу решити најважнији и најтежи међународни проблеми у свету. Осим тога, руска економија је прошла „ватрено крштење“ и није пропала под теретом западних санкција. Напротив, ојачала је.
Експерти истичу да покушај „преваспитавања“ Москве санкцијама није дао резултата.
Међутим, Владимир Брутер са Међународног института за друштвено-политичка истраживања сматра да се „мало прецењује“ долазак италијанског премијера Матеа Ренција и председника Европске комисије Жан Клода Јункера на Петербуршки економски форум, као и изјаве Штајнмајера о могућем поступном укидању санкција. Наиме, каже Брутер, управо је шеф немачке дипломатије недавно у интервју за домаће медије рекао да су санкције потребне како би Русија променила начин понашања и ниједном речју није поменуо споразум из Минска.
„То је веома индикативно. Европа жели да Москва промени став и начин понашања, пошто Русија нема намеру да то уради. ЕУ ће и даље продужавати санкције. Да је Брисел једнострано укинуо антируске санкције, на тај начин би признао сопствени пораз. Тога су свесни чак и противници политике санкција. ЕУ је релативно слаба, пре свега политички, па би једнострано укидање санкција значило њену тоталну политичку неспособност. Ту лежи одговор на питање — зашто глас разума није пожељан у Европи. Када говоримо о улози САД, да Вашингтон није заузео чврст став по том питању 2014. године, ЕУ не би увела санкције против Русије. За разлику од европске, америчка привреда не сноси никакве ризике и губитке због тих санкција, а то је омиљени сценарио за Вашингтон. Они увек користе ту формулу — што другима горе, нама боље“, каже за Спутњик Брутер.
Политиколози наводе да „глас разума“, иако се све чешће чује у Европи, још није досегао потребни ниво. Међутим, он се чује стално, ако не кроз националне владе, онда барем кроз локалне, регионалне власти.
Став Русије је јасан — Москва је више пута изјављивала да санкције уведене због сукоба у Украјини сматра контрапродуктивним.
Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров више пута је истицао да развијање сукоба и покушај притиска санкцијама на Русију представља ћорсокак. Истовремено, Русија је отворена за сарадњу у пуном формату са ЕУ и САД када оне одустану од језика ултиматума и санкција.
