„Историја се фалсификује пре свега из политичких разлога, како би се створио мит који људи радо воле да чују. Циљ тих митова јесте да убеде друштво да садашње руководство земље ради све како треба. Зато становнике земаља које зависе од САД, хране причама о томе да су Американци они који су их спасили, док су совјетски људи, односно Руси, само маргиналци и нису ослободили Европљане од страшног режима Трећег рајха“, каже Исајев.
Као пример историчар наводи популаран мит да су Стаљин и Хитлер 1939. године поделили Европу и изазвали рат.
„За разлику од споразума Рибентроп—Молотов, ретко се помиње Минхенски споразум, који је потписан у септембру 1938. године између западних сила и Немачке. Може се рећи да су ови споразуми имали исте циљеве“, подсећа историчар.
Енглези, Французи и Руси су, како напомиње, тражили начин да одложе рат против Немачке како би се боље припремили за њега.
„Иако је британски премијер Чемберлен након што се вратио у Лондон рекао да „је донео мир нашој генерацији“, у ствари он је хтео да добије на времену и да модернизује британску војску. Исти циљ је имао Стаљин — да модернизује армију, да припреми наменску привреду за рат. Зато нема разлога за изједначавање Стаљина и Хитлера. Споразум Рибентроп—Молотов јесте био пакт са ђаволом, али он је имао прагматичне циљеве и није направио од СССР-а савезника хитлерове Немачке“, каже он.
Још један мит је, додаје Исајев, да СССР није дао највећи допринос победи над Хитлером.
„Шта је главни критеријум када је реч о доприносу? Мени се чини да је број убијених непријатељских војника. Немачки историчари су израчунали да је око 75 одсто њихових војника погинуло управо на совјетско-немачком фронту. Из тога је јасно где је рат био најтежи. Осим тога, често се помиње ’генерал мраз‘, односно екстремна хладноћа која је наводно помагала совјетским трупама. Али то није до краја тачно. Са једне стране, зима 1941. године јесте била најхладнија у 20. веку. С друге стране, екстремне температуре су погодиле европски део СССР-а у децембру, када је Црвена армија већ почела контранапад у Московској области“, објашњава Исајев.
Средином новембра, када су Немци започели офанзиву на Москву, време је било веома повољно. А тек онда, после децембра, екстремна хладноћа је сметала и „хитлеровцима“ и совјетским војницима, подсећа он и закључује:
„Један совјетски генерал касније је рекао савезницама — да је ’генерал мраз‘ служио у совјетској војсци, требало би га стрељати због велеиздаје“.
