Такав орган је већ постојао за време Хладног рата, али већ више од две деценије не ради. Група стручњака, чији је задатак био искључиво борба против совјетских обавештајаца, основана је 1981. године, за време Роналда Регана. Она се углавном бавила „ловом“ на совјетске шпијуне, разоткривањем њихове делатности, а такође и откривањем организација које су, по мишљењу Американаца, радиле у интересима Москве.
Америчка специјална група је престала да ради 1992. године, након распада Совјетског Савеза, а нова група требало би да буде формирана по моделу старе.
Према сазнањима западних медија, главни задатак новоформиране групе биће „откривање руских шпијуна, расветљавање убистава почињених по налогу руских власти, као и вођење истрага о финансирању организација које раде у интересу Москве“. Осим тога, специјална група ће се бавити и „борбом против руске пропаганде и ширења дезинформација“.
Други фронт борбе биће отворен против руских дипломата. Амерички обавештајци контролисаће кретање руских дипломата на територији САД.
Према нацрту закона, руске дипломате које раде у САД мораће да подносе ФБИ захтеве и траже дозволу за кретање по територији земље, уколико планирају да се удаље више од 50 миља (око 80 километара) од свог радног места.
Руске дипломате ће, како се даље наводи, моћи да путују даље од 50 миља само уколико у претходна три месеца нико од њихових сарадника није прекршио правила кретања.
Такође, ФБИ ће морати о свему томе да обавести Конгрес пре него што Стејт департмент изда дозволу за путовање.
Тренутно је радницима амбасада и конзуларних одељења у САД дозвољено да се слободно крећу по земљи.
У комитет ће, како се претпоставља, осим обавештајаца ући и сарадници Стејт департмента, а група ће се окупљати једном месечно.
Комитет за обавештајни рад одобрио је одговарајући нацрт закона у мају, и њега би сада требало да размотри Сенат. Датум гласања још није одређен, а према различитим изворима, то би могло да се догоди већ идућег месеца или на јесен ове године, одмах после летње паузе.
Западни медији коментаришу да нове мере указују на то да су САД забринуте због деловања руских шпијуна на територији те земље, и да је њихова делатност досегла највиши ниво још од Хладног рата.
Највећа размена шпијуна Москве и Вашингтона од времена Хладног рата догодила се у јулу 2010. године на на аеродром Швехат у Бечу. Тада су САД предале Русији 10 руских агената, а Москва је ослободила четири америчка шпијуна осуђена у Русији.
Руски председник Владимир Путин је својевремено рекао да је америчка обавештајна служба једна од најбољих на свету, али да „ипак не зна све“.
