Стручњаци додају да је ШОС постао важан међународни играч, који разбија монопол западног света у Централној Азији.
„Ситуација је таква да су механизми развоја које је израдио Запад и које је дуго користио цео свет, сада већ застарели. Нема више економског раста, већ другу годину заредом наставља се криза у светској трговини. Волео бих да се у Евроазији појави што више услова за, не бих рекао интеграцију, него пре свега кооперацију, као што је то било у Европи 50-их и 60-их година 20. века. Управо сарадња у оквиру ШОС-а могла би да обезбеди нови механизам развоја света. А за то је потребна пре свега безбедност, и зато ШОС посвећује велику пажњу тој сфери“, каже за Спутњик експерт Александар Салицки са Института за светску економију и међународне односе Руске Академије наука.
У раду самита ШОС-а, који је почео у престоници Узбекистана, учествују лидери свих шест земаља-чланица организације — Русије, Кине, Казахстана, Киргистана, Таџикистана и Узбекистана, а како је раније најављено самиту ће присуствовати и председници Авганистана, Белорусије, Монголије, Пакистана, Туркменистана, премијер Индије и министар спољних послова Ирана.
На самит је стигло и око хиљаду представника земаља-чланица ШОС-а, међународних организација и страних новинара.
Лидери земаља-чланица ШОС-а ће говорити о корацима које је неопходно предузети у циљу побољшања рада организације, а размотриће и сарадњу у области економије, енергетике, безбедности, борбе против тероризма и екстремизма, као и борбе против трговине наркотицима. Стране ће разменити мишљења и о кључним регионалним и глобалним проблемима, укључујући и оне који се тичу ситуације у Авганистану и на Блиском истоку.
Помоћник руског председника Јуриј Ушаков је рекао да је уочи самита припремљено „11 докумената за потписивање“. Претпоставља се да ће кључни документ самита бити Ташкентска декларација 15-годишњице ШОС-а, која предвиђа перспективе развоја организације, позицију ШОС-а о актуелним међународним и регионалним питањима, као и решавање актуелних проблема безбедности.
Експерти подсећају да је на прошлогодшњем самиту у руском граду Уфи усвојена стратегија о развоју ШОС-а до 2025. године, а да ће на самиту у Ташкенту бити потписан план о реализацији те стратегије од 2016. до 2020. године.
Очекује се да ће током самита бити потписан меморандум о пријему Индије и Пакистана у ту организацију и да ће бити размотрен захтев Ирана за чланство у ШОС-у.
Након што су Ирану скинуте санкције, Русија не види никакве препреке за пријем Техерана у организацију, а такође Москва рачуна и на то да ће Индија и Пакистан постати пуноправне чланице ШОС-а већ на следећем самиту, који ће бити одржан идуће године у Казахстану.
„Наша позиција је кристално јасна: Иран је поднео пријаву за чланство у априлу 2008. године и сада, када су укинуте санкције које су му биле наметнуте, Русија сматра да нема разлога да се уздржава од прихватања те земље у организацију ШОС“, рекао је Ушаков.
У Москви су уверени да ће пријем Индије и Пакистана „ојачати политички и економски потенцијал ШОС-а и њен ауторитет у међународној арени“.
„На тај начин ШОС добија паназијски статус. То је веома важно, јер се тако повећава и улога земаља Јужне Азије и Средњег истока, која до сада није била баш приметна. Замислите, прикључивањем тих земаља број становника ШОС-а ће порасти за скоро милијарду и по људи. То значи нове могућности, али и нове изазове за ШОС“, сматра Салицки.
Посебна пажња на самиту ШОС-а биће посвећена погоршању ситуације у Авганистану. У Москви наводе да је „ситуација и даље напета“ и да „има тенденцију погоршања“.
Према речима помоћника руског председника, број наоружаних екстремиста у Авганистану се процењује на око 60.000 људи, међу којима је и 10.000 припадника ИГИЛ-а, терористичке групе забрањене у Русији и низу других земаља.
„Авганистан је једна од актуелних и горућих тема. Та тема ће бити темељно разматрана у уском и у широком саставу“, додао је Ушаков уочи самита.
Пажња учесника самита биће посвећена и трговинско-економској сарадњи у оквирима ШОС-а. Биће речи о сарадњи у области трговине и инвестиција, транспорта, финансија, пољопривреде, телекомуникација и енергетике, а такође говориће се и о реализацији заједничких инфраструктурних пројеката.
„Посебно ћемо се фокусирати на интеграционе пројекте у евроазијском простору, укључујући и оне који се тичу Евроазијског економског савеза и економског појаса ’Пута свиле‘“, додао је Ушаков.
Путин ће у Ташкенту имати прилично згуснут распоред. Он ће разговарати са свим лидерима земаља-чланица ШОС-а, укључујући и председника Кине Си Ђингпинга, а на маргинама самита састаће се и са премијером Индије Нарендром Модијем.
Са Модијем ће Путин размотрити заједничке пројекте у области енергетике и припреме за билатерални самит, који ће у октобру бити одржан у индијском летовалишту Гоа.
Подсећања ради, Русија гради други реактор атомске станице Куданкулам у индијској држави Тамиланд на југу те земље, а према речима Ушакова то је једно од питања које ће руски председник и индијски премијер размотрити.
Путин ће у Ташкенту разговарати и са кинеским лидером Си Ђингпингом, а одмах по завршетку самита, већ у суботу, руски председник путује у званичну посету Кини.
Путинов помоћник Јуриј Ушаков је истакао да Кина остаје важан трговински партнер Русије. Шефови држава ће размотрити сва главна питања економске сарадње, укључујући и проширење сарадње у финансијским и инвестиционим секторима, продубљивање међурегионалног дијалога, реализацију значајних пројеката у енергетском сектору. Путин и Ђининг ће разговарати и о сарадњи две државе у цивилној ваздухопловној индустрији.
ШОС је евроазијска политичка, економска и безбедносна организација основана 2001. године у Шангају, а чине је — Русија, Кина, Казахстан, Киргистан, Таџикистан и Узбекистан. Статус посматрача имају Белорусија, Монголија, Индија, Иран, Пакистан и Авганистан.
Укупна површина територија земаља које улазе у ШОС је већа од 34 милиона квадратних километара, односно 60 одсто територије Евроазије. Укупан број становника у земљама ШОС-а је 3 милијарде и 40 милиона људи, што чини половину светске популације.
