Црвени тепих у Москви и за српске филмове (фото)

Програмски директор фестивала, руски културолог Кирил Разлогов, за Спутњик каже да би руски филм „Патике“, који ће отворити фестивал, требало да буде интересантан и омладини али и представницима старије генерације.

„Соловјов је један од наших најстаријих активних режисера. Нама је било важно да фестивал отвори филм који је интересантан гледаоцима, али и да има уметничку црту, да има одлике филма који може завредети пажњу светске кинематографије“, рекао је Разлогов.

Ове године на фестивалу, поред филмова из буквално читавог света, учествују и српска остварења. Разлогов каже да је српски програм традиционално добро представљен на фестивалу, и то у различитим селекцијама:    

„Биће приказан филм ’Ви идете, ја нећу‘ Хаџи Александра Ђуровића у оквиру документарног програма,  затим ’Дневник машиновође‘, интересантна црна комедија у оквиру такмичарског дела, као и филмови ’Добра жена‘ Мирјане Карановић и ’Панама‘, младог режисера Павла Вучковића у оквиру програма ’Еуфорија‘, којим руководи Андреј Плахов, руски филмски критичар“, каже Разлогов.

Програмски директор фестивала каже за Спутњик и да српски филмови традиционално добро пролазе на фестивалу и по правилу имају више успеха на фестивалима него у биоскопима, ако не рачунамо Емира Кустурицу који у Русији већ има на неки начин статус „мејнстрима“.

„Мислим да ће фестивалска публика бити задовољна оним што ћемо показати. Можда ће ипак неки филмови завршити на биоскопским репертоарима“, додаје он.

Ове године на челу фестивалског жирија ће се наћи бугарски режисер Ивајло Христов, а уз њега ће филмска остварења оцењивати и индијски продуцент Ранхир Капур, режисер из Казахстана Рашид Нугманов, немчка режисерка Улрике Отингер и руска глумица Викотрија Исакова.

У оквиру 38. Московског филмског фестивала биће приказани филмови који су већ светлост дана угледали на Канском фестивалу. Такође, овај фестивал је прилика за све љубитеље филма да виде она остварења која засигурно неће бити приказивана у бисокопима.

Фестивал ће трајати седам дана, а затвориће га остварење 80-годишњег Вудија Алена — филм  о становнику Њујорка који је пожелео да своју срећу нађе у Холвуду.

Московски филмски фестивал — један од најстаријих на свету

Први пут фестивал је био одржан 1935. године, када је председник жирија био чувени Сергеј Ејзенштајн. Од 1959. године овај фестивал постаје редовна културна манифестација.

Није случајно што управо почетком шездесетих година прошлог века московски филмски фестивал заправо започиње свој живот — у самом СССР попуштају стеге тоталитаризма, али и у свету филмска индустрија започиње нову фазу развоја. Зато је у такмичарском али и у ревијалном делу фестивала било могуће видети имена страних аутора чији су радови показивали да се рађа нови филм, ослобођен класичних форми. Разуме се да наравно нису била заступљена сва имена која су наступала у Кану или Венецији, али ипак на програму фестивала се могао наћи велики Федерико Фелини, а сам фестивал су тих година посећивали Софија Лорен, Елизабет Тејлор, Ив Монтан, Ричард Бартон…

На чело фестивала је 1999. године стао и до данас остао Никита Михалков. Фестивал је захваљујући реформама великог руског глумца и режисера постао манифестација која се у свету сматра важним уметничким догађајем. Исте те 1999. године је била установљена награда „Верујем“ у знак сећања на Константина Станиславског, а до данас су ову награду добили: Џек Никлсон, Жана Моро, Мерил Стрип, Харви Кајтел, Кетрин Денев, Жаклин Бисет, Ксенија Рапапорт, Хелен Мирен. Репертоар фестивала се такође променио, програмска шема конкретнија и строжа, а међу гостима су у последњих пар година били и Бред Пит, Квентин Тарантино, Џон Малкович, Шон Пен.

Мора се рећи да је јачање позиција фестивала директно повезано са развојем филмског бизниса у Русији, а велике иностране филмске корпорације такође се труде да своја премијерна остварења прикажу на фестивалу. Осим тога, временом је фестивал диверзификовао свој програм па се могу видети и бројне ретроспективе, као и одвојени програми за филмове који нису били добродошли у време СССР-а а данас се могу видети на великом платну, након што су претходно били обрађени модерним техникама. Осим ретроспективног дела, на фестивалу се приказују филмови у оквиру програма „Еуфорија“, „Филмови којих овде није било“, „Руски траг“, „Краткометражно ћоше“…

За последњих 20 година на челу жирија фестивала били су Ричард Гир, Тео Ангелопулос, Маргарета фон Трота, Фред Скепси, Алан Паркер, Глеб Панфилов, Џералдина Чаплин, Павел Лунгин, Мохсен Махмалбаф.