Излазак Велике Британије из Европске уније, према мишљењу Милана Крстића, асистента на ФПН-у Београду грађанима Србије свакако не шаље позитивну поруку. У Србији је, подсећа он, степен евроскептицизма у порасту.
„Према последњим истраживањима која су спровођена од стране ФПН-а и Европског покрета у Србији, код нас је управо та група која је ударна песница еврооптимизма у Британији — а то су млади — најевроскептичнија. Кад они чују овакве вести, наравно да ће то додатно утицати на неку врсту ширења песимизма“, тврди Крстић. Он додаје да ће у народу управо да преовлада тај став: зашто бисмо ми улазили у клуб који се осипа.
Са друге стране, Крстић каже да не верује да ће оваква одлука претерано утицати политичке елите у Србији јер су ипак свесне да тренутни „брегзит“ неће имати превелике последице по Србију.
„То не значи да дугорочно неће имати никакве последице јер ће ’брегзит‘ заиста да изазове једну врсту новог разматрања, а вероватно и изградње нове структуре ЕУ. Таква заједница би могла да води ка некој врсти Европе која би имала веће ингеренције и већи степен продубљене интеграције. Србија би онда тежила да постане члан таквог клуба — што би можда било теже него постати члан овакве ЕУ каквој приступамо данас“, сматра Крстић.
Што се тиче поруке коју су Британци послали, њих је, према Крстићу, неколико врста и говоре да је то бирачко тело које је одабрало излазак из ЕУ врло хетерогено. Оно се, са једне стране, састоји од једног броја грађана који имају велику дозу скептицизма према превеликој регулативи, који су економски врло либерално оријентисани и који би можда желели неку врсту америчког модела за своју привреду. Дакле, јасан је Крстић — који гледају у Брисел са скепсом.
Друга група људи коју он уочава јесу они који су заправо на таласу популизма који долази од стране Укипа, који је и у Енглеској, на континенту, па и са ове друге стране атлантика постао нека врста глобалног тренда.
Главна порука овакве одлуке Британаца, према мишљењу овог асистента, јесте да морамо озбиљно да се суочимо са чињеницом да у ЕУ нешто не ваља, да постоји озбиљан демократски дефицит, да ЕУ има интерне проблеме и да она мора да мења своју структуру.
„То је порука коју би Брисел требало да схвати. А порука коју би читаво светско јавно мњење требало да схвати јесте заправо да опције које су екстремније лево или десно све више и више добијају на снази и да имају све веће утемељење и заступљене у бирачком телу и да их треба схватити озбиљно. И да их не треба потискивати и на њих гледати као на неку врсту маргиналне појаве која ће нестати сама од себе већ се треба са њом суочити на адекватан начин“, закључује Крстић.
