„Тржишта су тренутно шокирана изласком Британије из ЕУ и она се после првог шока полако враћају, али се наредних дана може очекивати да ће цифре и даље бити у црвеном“, рекао је за Спутњик економиста Мирослав Прокопијевић. Он, међутим, напомиње да је ЕУ пред променама које ће трајати дужи временски период мерен годинама.
Крај за овакво проширење ЕУ
Истраживач Института за европске студије сматра да излазак Британије из ЕУ за Србију значи окончање процеса проширења каквим га до сада знамо.
„Даљи преговори о приступању Србије ЕУ зависиће од расплета у самој Унији који је сада непредвидив, али ово је доста лош знак о томе шта би могло да се дешава у будућности“, оценио је Прокопијевић.
ЕУ, додао је он, прво треба да види шта ће сама са собом, како ће и да ли ће функционисати. То, према његовом мишљењу, неће моћи да се договори тако лако јер 27 земаља има јако много различитих интереса.
„За привреду ЕУ ово је, такође, ударац као и за валуту, а за економију Србије то је ударац у смислу извоза јер је тржиште Уније највеће које Србија има“, рекао је Прокопијевић за Спутњик.“
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић, такође сматра да ће излазак Велике Британије из ЕУ имати лоше последице по Унију којом ће, извесно је дувати неки нови ветрови због чега ће један број земаља бити против њеног проширења.
По оцени Савића, „брегзит“ неће имати битнији утицај на Србију која је још далеко од ЕУ, као ни на спољнотрговинску размену Србије и ЕУ у којој је Британија била мало заступљена.
Нови ветрови, или почетак краја ЕУ
„Европска унија већ неко време није оно што је била у већем делу свог постојања, претворила се у окошталу бирократску творевину. Како год био тумачен излазак Британије из ЕУ, објашњење је једноставно — ЕУ више није по мери својих чланица“, каже Савић за Спутњик.
Он сматра да ће „брегзит“ охрабрити и неке друге чланице, ако не на размишљање о одласку из ЕУ, онда барем о стварању другачијих односа међу чланицама ЕУ.
„Ово је, не могу да кажем почетак краја ЕУ, али у сваком случају неких другачијих ветрова који ће дувати у ЕУ. Наравно, може се десити и сценарио да Немачка преузме потпуну контролу над целом Унијом, а то ће само убрзати распад ЕУ и имати несагледиве последице“, сматра Савић.
Излазак Британије ће имати последице и на остали део света, али не толике колико сматрају неки аналитичари, јер са ниским нивоом конкурентности, са недовољним нивоом технолошког развоја, са окошталом бирократском структуром у којој процес договарања и доношења одлука траје бесконачно, ЕУ, оцена је професора, „није толико важна за свет“.
Што се Србије тиче, она је, каже Савић, веома далеко од чланства у ЕУ, шта год ко мислио о томе, а сада можемо да очекујемо додатне проблеме и притиске великих земљама, а још више од суседа.
Он мисли да ће више од „брегзита“ Србију погодити притисци које ће трпети у вези са Косовом и Метохијом.
Што се економске димензије проблема тиче, „брегзит“ неће озбиљније утицати на нашу спољнотрговинску размену са ЕУ јер је наш највећи партнер у Унији Немачка, док је спољнотрговинска размена са Британијом занемарива.
