После „брегзита“, све је неизвесно. Осим једне ствари — грађани Велике Британије су својом вољом на демократски начин одлучили о својој судбини.
Да ли је та одлука добра — показаће време. Оно што је извесно, одлука је донесена на најдемократскији могући начин — референдумом. И зато је треба поштовати.
Тачно је и да је демократија најмање лош од свих лоших облика владавине, тачно је и да се на демократски начин могу донети катастрофалне одлуке, али је тачно и да је у демократском (и цивилизованом, како би рекли наши еврофанатици) свету глас народа — глас Бога. И зато одлуку британских гласача морају сви поштовати, свиђала им се она или не.
Демократија се враћа кући
Друга важна и неспорна ствар је то што је у Европској унији коначно једна одлука донесена на демократски начин. И то у земљи која је „колевка модерне демократије“.
Што би и за саму Унију требало да је велики Дан — празник демократије. У наднационалној (парадржавној) организацији у којој је одавно бриселска бирократија угушила демократију на националном нивоу. Све позивајући се на демократске вредности.
Последњи пример тираније бриселске бирократије над демократијом имали смо у земљи колевци (античке) демократије — Грчкој, када је Сиризи „сломљена кичма“ и кад су супротно демократској вољи грчких грађана уведене мере штедње које су исти ти грађани одбацили на референдуму.
Међутим, оно што је прошло у Грчкој није могло проћи у Британији. Између осталог и зато што је Велика Британија као некадашња колонијална суперсила измислила ауторитарне методе владања колонијама, које данас бриселска бирократија користи против „непослушних“ влада држава чланица. А Британцима је немогуће завртати руке и уши. И као демократама и као колонизаторима.
Из Стаљиновог шињела у паланачки „Шанел“
Да није трагично, било би комично то што су се највећи бука и бес о демократској одлуци грађана Британије чули из редова српских „европејаца“.
Они који би требало да поштују демократски изражену вољу грађана, ма каква она била, почели су да на највулгарнији начин вређају више од 14 милиона грађана Велике Британије који су рекли „не“ Европској унији.
„Ј… паланку“, написала је „хероина грађанске Србије“ на Твитеру и тако показала да је тзв. „друга Србија“, чија је „Библија“ Константиновићева „Философија паланке“ више паланачка од најцрње паланке.
То што паланачки празилук из ушију вири „европејцима“ који се куну у „Философију паланке“ и није неко чудо. Умови некадашњих комунистичких комесара који су из Стаљинових шињела ускочили у скупе „Шанеле“ једнако су тоталитарни као и у време кад су се дивили другу Титу. И ту европска шминка не помаже.
U VB pobedila palanka: London za EU, provincija za naciju. Konstantinović zauvek u svuda. Fuck palanaka!
— Vesna Pesic (@vestoma_Tomy) June 24, 2016
Ипак, можда би требало имати разумевање за „буку и бес“ ожалошћених српских „европејаца“. Таман су прежалили комунизам и усвојили нову идеолошку конструкцију — ЕУ нема алтернативу, а срушио им се још један сан.
Њихова нова идеологија („научни европеизам“) срушила се као кула од карата захваљујући демократски израженој вољи грађана Велике Британије.
Brexit je omogućio da shvatimo koliko je EU velika, ološ koji slavi oko nas živi je dokaz zašto evropska Srbija mora biti stvorena.
— Čedomir Jovanović (@Ceda_Jovanovic) June 24, 2016
Али би требало сачувати минимум достојанства и спортски признати пораз. Јер ако се већ позивате на демократију, не заборавите да је у демократији глас народа — глас Бога.
