Неколико сати по објављивању званичних података да је већина грађана Велике Британије изашлих на референдум подржала излазак земље из ЕУ, британски премијер Дејвид Камерон је саопштио да ће се до октобра повући са функције премијера. Британци су одабрали други пут од оног који је он заговарао, зато им је, каже, потребан нови премијер. Поштено.
До тада, како је рекао, учиниће све што је могуће да „примири британски брод“. Још поштеније.
„Наша земља је извела велику демонстрацију демократије. Народ је рекао своје и требало би да будемо поносни што можемо да им верујемо. Постоје дани у којима је исправно питати народ шта мисли. Добили смо инструкције од њих и сада морамо да их испунимо“, рекао је Камерон.
На страну то какав је премијер био Камерон, Британци ће вероватно сводити рачуне те врсте, па и то да ли је обећавањем референдума о чланству у ЕУ више био коцкар него политичар. А обећао га је још 2013. уколико његови конзервативци победе на изборима који су били маја прошле године. И победили су.
Да је Дејвид Камерон тада знао оно што данас зна, вероватно се не би машио „брегзита“ као адута за победу на парламентарним изборима. Али машио се. Када сте премијер краљевства са традицијом парламентарне демократије која траје од 1215. године, себи не можете да дозволите изговоре како не бисте одржали реч.
То је оно што прави разлику између демократије на британски начин и оних других, па ако хоћете и оно због чега је управо Британија, како многи то данас кажу, показала храброст да прва напусти ЕУ коју је стварала.
Не само да је одржао реч, него и најавио оставку као заговорник поражене стране. А могао је и даље да остане на челу владе. Не само што је за то имао мандат. Од њега су то на дан референдума, без обзира на његов исход, писмом затражила 84 конзервативна посланика у британском парламенту, који су се залагали за „брегзит“. Захвални што је омогућио да се изјасне на референдуму.
Међу њима је и бивши градоначелник Лондона, љути заговорник „брегзита“, Борис Џонсон, који је водио кампању за излазака земље из ЕУ, и о коме се већ данас прича као о новом премијеру. У Камерону је видео „храброг и принципијелног човека“.
Наши љути и за Британце
Британци су опет очитали лекцију из демократије, без грубе речи и прекорног тона иако, како ми то волимо да кажемо, онај ко губи има право да се љути.
Зато су наши политичари били љути и за британске. Један, који је имао аспирације да у новој влади буде шеф дипломатије, оне који славе „брегзит“ назвао је, баш дипломатским речником, олошем.
То ће рећи да су исто то и сви они који су за „брегзит“ гласали. А изашло је 72 одсто Британаца од којих је 51 одсто, односно 17,4 милиона, гласало за напуштање ЕУ.
