Путин би се радовао када би Британија изашла из ЕУ, плашио је британски премијер Дејвид Камерон своје грађане уочи референдума. Исто су као мантру понављали многи британски и западни политичари. Али упркос застрашивању Британаца „руским радовањем“ и упркос, како је сада јасно, фалсификованим анкетама у корист присталица ЕУ, Британци су гласали за „брегзит“.
Немајући објашњење за одлуку својих суграђана, британски министар спољних послова Филип Хамонд саркастично је приметио да је Путину после британског референдума лакнуло јер ће видети већу перспективу за теоретско слабљење санкција ЕУ против Русије.
То је победа Путина, у сличном тону реаговао је бивши амерички амбасадор у Москви Мајкл Мекфол. А као ехо става америчких дипломата вашингтонски аналитичар Данијел Сервер каже да је „брегзит“ „добра вест за Путина“, а процењујући импликације које ће то имати за Балкан тврди да ће таква одлука Британаца отворити врата повећаном руском утицају на Балкану и да ће Путин појачати притисак у Србији, Републици Српској и Македонији да их одврати од ЕУ и НАТО-а.
Па да ли је „брегзит“ заиста био заветни сан Путина? Да ли је Русија мрднула и малим прстом да би подстакла Британце на раскид са ЕУ? Може ли се ико сетити изјаве било ког руског званичника у вези са британским референдумом, а да није гласила да је то унутрашње питање те земље?
Насупрот томе, амерички председник Барак Обама отворено је позвао Британце да гласају за останак у Унији. Председник Европске комисије Жан Клода Јункер запретио им је да неће бити повратка у ЕУ ако се одлуче да из ње изађу. Пет бивших генералних секретара НАТО-а, Питер Карингтон, Хавијер Солана, Џорџ Робертсон, Јап де Хоп Схефер и Андерс Фог Расмусен, у заједничком писму објављеном у лондонском „Дејли телеграфу“ упозорили су да ће „брегзит“ „помоћи непријатељима Запада“.
У сличном писму објављеном у „Тајмсу“ тринаест некадашњих америчких државних секретара, министара одбране и саветника, међу њима и Медлин Олбрајт и бивши шеф ЦИА Леон Панета, позвали су Британце да гласају за останак у ЕУ.
А док су западни медији покушавали да под паролом „хибридног рата Русије против Запада“ пронађу прсте Кремља у свакој већој глобалној кризи укључујући избегличку, управо је Америка својим наметањем политичких одлука европским земљама изазвала широко незадовољство Европљана заједничким домом, а својом политиком на Блиском истоку навалу избеглица.
Иронијом судбине, Вашингтон који је највише од свих заинтересован за послушност ЕУ, настојећи да истера шта је наумио постиже управо супротно — гура ЕУ ка распаду.
Сам Путин је, у првим реакцијама после објављивања резултата британског референдума, изјаве Камерона и других британских званичника да је „брегзит“ користан Русији назвао „некоректним покушајем да се утиче на јавно мњење у властитој земљи“.
Изнео је и оцену да ће „брегзит“ имати неминовне глобалне последице, и позитивне и негативне, али да неће утицати на санкциону политику ЕУ. Понудио је такође објашњење зашто се то десило.
То је јасно, додао је, и обичним грађанима Британије: нико не жели да храни и субвенционише слабије економије, да издржава друге народе. Као други разлог навео је очигледно незадовољство људи решавањем питања у сфери безбедности која се погоршала услед снажних миграционих процеса.
„Људи желе да буду независнији. Број обавезних одлука Европског парламента у процентном односу већи је од броја обавезних одлука које је доносио Врховни совјет СССР-а према савезним републикама, што значи да је концентрација власти у структурама ЕУ веома висока. Некоме се тај процес уклањања граница свиђа, некоме не, али судећи по резултатима гласања, већину грађана Британије то не задовољава“, закључио је руски лидер.
Да ли ће бриселски комесари умети да извуку поуке? Јер ако се сетимо како је завршио СССР, имају све разлоге да се озбиљно забрину за будућност ЕУ.
