Избор у корист „брегзита“ показао је да су Британци почели да осећају да је њихова сопствена земља препуна, сматра аналитичар.
На британску миграциону политику у истој мери утичу како Европска унија, тако и сам Лондон, али највећу улогу у одлуци грађана одиграло је неповерење у европске елите које нису учиниле довољно да заштите становништво својих земаља од непријатних последица глобализације.
Напротив, поједини лидери учинили су много тога у супротном смеру.
„Ако је неко и подстакао Велику Британију да изађе из Европске уније, онда је то учинила Ангела Меркел својом импулсивном одлуком да отвори врата Немачке, а затим и целе Европе за 1,1 милион блискоисточних и северноафричких миграната“, сматра Фрум.
Према подацима националне статистичке службе Велике Британије, током 2015. године у ту земљу се доселило 630.000 страних држављана.
За 25 година (од 1990. до 2015.) број становника је порастао са 57 на 65 милиона, и то уз стопу наталитета нижу од стопе морталитета. Ако се овај темпо настави, до 2026. године број становника Велике Британије биће већи од 70 милиона, при чему половину овог раста чине мигранти.
Миграција оптерећује школе и болнице и разара тржиште некретнина — просечна цена станова у Лондону 12 пута је већа од просечне плате, наводи новинар. За то су у великој мери одговорни богати мигранти који елиминишу понуде локалних купаца.
Више од 200.000 људи рођених у Великој Британији сваке године одлази у Аустралију и САД надајући се бољој будућности.
