На свечаности која је имала богат и крајње необичан уметнички програм уз танго и латино ритмове које је извео трубачки оркестар, присутнима се прво обратио добитник овогодишње награде Андрићевог института за најбољи роман, српски писац Владимир Кецмановћ, који је рекао да постоје већи градови који имају веће сајмове књига, да постоје многољудније земље које на својим сајмовима имају више посетилаца него што је људи у Републици Српској, али, нагласио је Кецмановић, на свету нема града у којем Сајам књига може да има више симболичког смисла и значаја од Андрићграда.
Након Кецмановића, гостима Андрићграда и Сајма књига обратио се академик Матија Бећковић, добитник награде Андрићевог института за животно дело. Он је истакао да ово није сајам књига, већ књиге, јер само је једна књига из које је све настало, књига коју је мали Андрић гледао у излогу књижаре и замишљао шта би у њој могло да пише. То је био почетак његовог књижевног стварања, рекао је академик Бећковић истакавши да је Андрић у свом стваралаштву написао — све нас.
Први Сајам књига у Андрићграду отворио је донедавни председник Уругваја Хосе Мухика, који је у свом изузетно емотивном говору показао да је кроз познанство са Емиром Кустурицом, али и неколико дана боравка у Републици Српској, упознао величину наше, како је рекао изударане, напаћене културе.
Мухика је повукао паралелу између Уругваја и Републике Српске говорећи о томе како је његова земља настала доласком избеглица из ратом угрожених земаља. Она је управо зато отворена, без предрасуда шири руке свима који долазе, рекао је Мухика нагласивши да је оптимиста.
„Мржња је као коров, али љубав треба неговати као биљку, јер без љубави живот не вреди, а љубав је и слобода и достојанство“, рекао је Хосе Мухика.
Иначе, пре званичног отварања Сајма књига у Вишеграду, своја издања представио је Андрићев институт.
Сајам који организују Андрићев институт и Београдски сајам, има изузетно богат пратећи програм који ће до 10. јула кроз трибине, промоције и представљање самих писаца, тежиште ставити на покретање актуелних књижевних, културолошких и друштвених питања.