Шефица дипломатије ЕУ Федерика Могерини требало би да до краја недеље на састанку европских шефова држава и влада представи нову глобалну стратегију спољне и безбедносне политике Уније.
У међувремену, тврдње дипломатских извора у Бриселу — да би излазак Велике Британије из ЕУ могао да убрза стварање заједничких европских оружаних снага — поткрепио је и шеф комитета за међународну политику Европског парламента Елмар Брок.
Он је, наиме, у интервјуу за недељно издање немачког листа „Велт“ позвао на стварање заједничког војног командног штаба ЕУ, који би, у дугорочној перспективи, могао да прерасте у праву „европску војску“.
Заједничка армија као помоћ консолидацији ЕУ
О томе да ли би, и када, могла да буде формирана европска војска, у каквој би релацији биле те снаге са снагама НАТО-а, и шта би то у перспективи значило за односе Москве, Брисела и Вашингтона, за радио Спутњик говорио је војно-политички коментатор Александар Радић.
С војног аспекта, каже он, излазак Велике Британије из ЕУ могао би да буде повољан сценарио како за Брисел тако и за Москву.
„Спајање на одбрамбеном плану је сада, након референдума у Великој Британији, једна од ретких прилика за консолидацију Европске уније. До сада је у структурама НАТО-а увек био присутан амерички интервенционизам — а њихови блиски савезници Британци зато нису никад били нарочито заинтересовани за европске безбедносне пројекте. Међутим, сада идеја о европској војсци постаје кохезиони фактор. За почетак, то би могло бити стварање мултинационалних јединица под заједничком командом — то би био још један корак у правцу промовисања Европске уније као ’наддржавног пројекта‘. С Великом Британијом у Унији, тако нешто никада не би било могуће — била би то табу тема“, каже Радић за Спутњик.
Већа буџетска издвајања за одбрану
Наш саговорник додаје да би европска бирократија све могла да припреми већ за неколико година, али да читава идеја губи смисао ако не обухвати апсолутно све земље-чланице ЕУ.
На питање шта значи „француско-немачки“ модел устројства европске војске који помиње Елмар Брок, Радић каже да се ради о већ доказано успешном систему рада.
„Французи и Немци деценијама уназад граде велико заједничко искуство у оквиру НАТО-а — а поготово кад је у питању формирање ’радних бригада‘, такозваних Националних батаљона. То је добро из практичних разлога — рецимо, издавање наредби је на националном језику. Али би зато обједињене команде могле да буду вишенационалне, док би административна линија вођства задржала национални карактер, односно била би и даље у чврстим рукама националних министарстава одбране. Кад смо већ код тога, делује ми извесно и да ће издвајања за одбрану у Европи ускоро достићи та фамозна два процента — између осталог и због притиска Вашингтона — а ’руска претња‘ се користи као оправдање“, каже наш саговорник.
ЕУ војска „начиње“ ауторитет НАТО-а?
На питање каква би могла да буде реакција Русије на формирање европске армије, и да ли све то прети да додатно наруши односе Брисела и Москве, Радић за Спутњик каже да би таква ситуација, заправо, за Русију могла да буде повољна.
„Стварање механизма командовања и управљања, који би био почетна фаза формирања те европске војске, могло би донекле и да олакша позицију Москве. У пракси се, наиме, показало да је америчка позиција у НАТО-у, као и понашање земаља на истоку Европе, оних које се граниче с Русијом, до сада подизало тензије, стварало притисак, и утицало на интензивирање непријатељског става према Русији унутар Алијанса. Међутим, Немачка, Француска, Италија, Шпанија — то су земље које с Русијом имају знатно одмеренији однос него САД, и управо је то оно што Кремљу ’иде наруку‘. Формирање оружаних снага Европске уније би, дакле, могло донекле да ’начне‘ ауторитет НАТО-а, створи противтежу утицају Вашингтона, и побољша положај Русије. С таквим сценаријом, брзо би се појавило и питање да ли ће Американци у будућности наставити да буду први и последњи у процесу одлучивања у Алијанси“, каже Александар Радић за Спутњик.
„Русија није озбиљна претња“
Иначе, како лидери земаља ЕУ све чешће захтеве за повећање војног буџета последњих година увек правдају фамозном „руском претњом“ земљама на истоку Европе, угледна америчка невладина организација „Пју центар“ недавно је, у оквиру истраживања јавног мњења о глобалним политичким трендовима, испитаницима поставила и неколико питања на ову тему.
Испоставило се да тзв. „обични Европљани“ — за разлику од својих политичара и високих званичника — Русију уопште не доживљавају као озбиљну претњу.
И не само то — грађани земаља ЕУ сматрају да такозвана „тврда моћ“, односно додатно наоружавање, не утиче позитивно на смиривање тензија у односима с Москвом, нити да помаже у борби против међународног тероризма који, иначе, сматрају највећим безбедносним изазовом за Европу.
