Према речима политичког аналитичара Драгомира Анђелковића, Британија није једна од земаља која је представља носећи стуб ЕУ, самим тим ће Европа наставити да функционише и без ње. Свакако ће ЕУ у окружењу Немачке и Француске функционисати, али треба сачекати одређено време како би се видело како ће Европа убудуће структурално изгледати.
„Главно питање је да ли ће опстати приступни фондови за развој неразвијених земаља, с обзиром да је Британија у тим фондовима учествовала у великој мери. Уколико ти фондови замру, улазак Србије у ЕУ губи смисао јер неће моћи да ужива средства као што је то био случај са Бугарском и Румунијом“, рекао је Анђелковић.
Он такође истиче да би Србији било боље да се води швајцарским моделом, а не да по сваку цену трпи притиске и условљавање — најважније је да Србија не даје уступке, да се не поставља тако као да је спремна да уради све како би се нашла у Унији.
Сличног мишљења је и политички аналитичар Бранко Радун који сматра да Србија и без „брегзита“ никада неће ући у Европску унију, а излазак Велике Британије треба да послужи као додатни аргумент против евроинтеграција.
„Кључни разлог зашто Србија наставља процес евроинтеграција, упозорава Радун, јесте тај зато што је уцењена. Уколико српске власти обуставе процес уласка у ЕУ, Брисел би то схватио као шамар и пронашао би начин да дестабилизује Србију и доведе је до банкротства“, истакао је он.
Због тог страха, додаје, многе земље настављају евроинтеграције, иако у томе не виде свој национални интерес.
„Излазак Британије свакако мења причу, с обзиром да је Лондон једини геополитички играч, док Немачка то није. Без Велике Британије добијамо ЕУ са доминацијом Берлина, међутим, Немци немају потенцијал да од ЕУ направе битнијег геополитичког играча“, рекао је он за Спутњик.
Истовремено, војно-политички коментатор листа „Политика“ Мирослав Лазански не мисли да треба обуставити евроинтеграције, јер је још увек неизвесно како ће Европа изгледати за неких шест година када би Србија требало да дође у прилику да приступи Унији.
„Није само чланство циљ, већ да се на тај начин доведе држава и систем државног уређења до нивоа како би био компатибилан са европским стандардима. Нико још нема јасну визију шта ће бити са Европом, међутим, Србија би требало да настави да иде својим путем и користи претприступна средства“, рекао је он.
Према његовим речима, много фактора утиче на будућност Европске уније — још увек је неизвесно шта ће се догодити у Украјини, какве ће бити последице одласка Велике Британије када је реч о НАТО-у, а није познато ни шта ће се догодити у Немачкој, поготову када се узму у обзир озбиљне примедбе на рачун рада канцеларке Ангеле Меркел.
„Американци, као што видимо, нису превише забринути због одласка Велике Британије из Уније, јер тај потез слаби Европу, поготову када је реч о финансијској структури, с обзиром да је Енглеска пунила европски буџет са 15 одсто укупних средстава“, додао је Лазански.
Разговарали смо и са нашим суграђанима, а њихова мишљења су такође подељена. Док једни мисле да нам је Европа окренула леђа, поготову након бомбардовања 1999. године, други сматрају да је Европа једини пут за Србију, управо због прихватања норми које Европа доноси.
„Ја нисам присталица Европске уније још од 1996/97. године, када нас је Европска унија оставила на цедилу. Апсолутно сам против тога и сматрам да су Британци праведно одлучили“, сматра Љубивоје Тадић из Београда.
„Ја сам против уласка у ЕУ био и раније, пре овог референдума, просто зато што је нефункционална, зато што је касно. Било би добро да се бивша СФРЈ учланила у Европску економску заједницу у то време, али сада практично долазимо на фајронт“, закључује Синиш Ћопић, такође из Београда.
И књижевник Драган Великић каже да су Србији потребне инстанце попут Стразбура како би се избавила ове „криминалне зоне“ у којој се налази.
„Јасно је да ће процес евроинтеграција трајати дуго, имајући у виду да то свима одговара — и Европској унији која је ослабљена, али и нашој земљи, у којој и даље постоје они који желе да профитирају из приватизација. Међутим, главни разлог због чега треба наставити евроинтеграције јесте тај како би се успоставила владавина права, иако тај пут изгледа као да се у Брисел иде преко Раче“, додао је он.
