Пријем Црне Горе би, сматра аутор, био једноставно неодговоран, а у будућности треба ставити тачку на било какав нови покушај ширења НАТО-а који не доприноси безбедности САД.
У тексту се подсећа да се НАТО, предвођен Сједињеним Државама, поново шири, након што је Црној Гори званично упућен позив да постане чланица, али и да оружане снаге Црне Горе имају свега 2.000 припадника. Зато, примећује аутор, није баш јасно како та мала земља унапређује безбедност САД, а заправо, могло би се рећи да прикључење Црне Горе НАТО-у умањује америчку безбедност.
„НАТО није клуб за дружење, него војни савез у ком су земље чланице, по члану 5 дужне да бране било коју чланицу која би била нападнута. Успут, није јасно ко би могао да пожели да нападне Црну Гору у догледној будућности. Ширење НАТО чланства на неку државу у суштини гарантује да би Сједињене Државе, ако затреба, за одбрану те земље дале људске животе и финансијска средства. Тако озбиљна обавеза требало би да се односи на државе с којима партнерство повећава америчку безбедност“, сматра Јост.
Он напомиње да би упркос црногорској поносној традицији отпора турској владавини, снаге те земље играле занемарљиву улогу у било ком сукобу у ком би САД могле да се нађу, а да је с друге стране позив Црној Гори да се прикључи НАТО-у већ допринео нарушавању односа са Русијом.
Русија је, цитира Јост „Кришчен сајенс монитор”, оптужила „НАТО да покушава да стави у окружење и пријатељске земље попут Србије“ и обећала је да ће предузети све неопходне мере да обрани своју националну безбедност и интересе.
„У случају да је неко заборавио, Русија има нуклеарни арсенал нешто већи од САД и највећа је земља по површини на свету. С обзиром на све лошије односе Русије и Запада због низа неслагања, потпуно је могуће да Русија и Америка на крају уђу у рат“, наводи аутор и упозорава да нису потребне нове препреке које би могле допринети избијању оружаног сукоба.
У тексту се подсећа и на поруку генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга да Алијанса остаје отворена за земље попут Грузије, Македоније и БиХ, уз опаску да остаје нејасно како би ове земље на било који начин могле допринети способности САД да бране своје националне интересе.
„Оно што је, међутим, јасно јесте да то даље окружује Србију као савезника Русије“, констатује Јост и додаје да би била „страшна идеја“ и прикључење Грузије, која је некад била део и Руског царства и Совјетског Савеза.
Према његовим речима, они који подржавају позив Црној Гори у Савез указују на друге мале земље-чланице Алијансе као што су балтичке државе, при чему је управо то „савршени пример да мале, војно безначајне државе не треба да буду примљене у НАТО“.
Он наводи и закључке из недавне студије Ранд корпорације да би Русија, ако би извршила инвазију, вероватно стигла до престоница Естоније и Летоније за 60 сати, оцењујући да је пријем малих балтичких држава донео велике ризике за Америку, а она није постала нимало безбеднија.
По мишљењу Јоста, пријем Црне Горе у НАТО би био „смешан“, јер, како иронично примећује, Њујорк би био кориснија чланица НАТО-у јер је Њујоршка полиција са нешто мање од 35.000 полицајаца више од 17 пута већа од црногорских оружаних снага, а њен прошлогодишњи буџет од 4,8 милијарди долара је скоро половина црногорског БДП-а.
