Руски министар спољних послова Сергеј Лавров у петак је у Сочију, после састанка са турским колегом Мевлутом Чавушоглуом, изјавио да су две земље дошле до договора у вези са сиријском кризом. Анкара се сложила да је Нусра фронт као и ДАЕШ, терористичка организација. Москва и Анкара су уједињене у захтеву да припадници умерене сиријске опозиције напусте подручја под контролом терориста.
„Свако ко не жели да буде погођен у ваздушном нападу, требало би да напусти позиције које су под контролом Нусра фронта и ДАЕШ-а. То је врло једноставно. Ако постоји патриотска опозициона група, конструктивна опозициона група која се још налази у подручју под контролом терориста, онда конструктивна опозиција треба да нареди својим снагама да оду са тих подручја“, рекао је Лавров.
„У супротном, сматраће саучесником Нусра фронта и ДАЕШ-а“, закључио је он.
Позитиван исход састанка у Сочију за многе представља позитиван корак у решавању сиријске кризе. Професор Фицанакис, међутим, каже у изјави за Спутњик да је и даље скептичан у вези са дугорочним интересима Анкаре.
Фицанакис сматра да је последњих неколико година Турска непредвидива и да прави необјашњиве спољнополитичке потезе, попут затварања очију пред успоном ДАЕШ-а у региону или обарања руског бомбардера Су-24 током антитерористичких операција у новембру 2015.
„Чини се да се сада приклања руској позицији, али мислим да је већина тих маневара заправо усмерена ка домаћој публици у Турској“, каже Фицанакис.
„Будући да је домаћа политичка ситуација у земљи веома непредвидива и несигурна, не бих још да извлачим закључке, али бих био опрезан и чекао да видим шта ће се догодити унутар Турске“, додаје он.
Он каже да док САД критикују Асада, друге западне земље са њим разговарају, али то крију да не би биле критиковане од Вашингтона.
„Моје гледиште је да ће се тако вероватно наставити док се не догоди нека врста велике прекретнице, можда у неком тренутку током будућих преговора. Вероватније је да ће се догодити нешто слично као у Кореји 1950, на крају корејског рата, када је дошло до неке врсте прећутног договора да престану да пуцају једни на друге, мада рат технички није окончан“, сматра Фицанакис.
Фицанакис напомиње да преговоре у Сирији компликује чињеница да су многи „умерењаци“ напустили земљу.
„На свим странама су остали екстремисти. Зато мислим да је вероватније да дође до неке врсте отвореног договора између Вашингтона и Москве, али уз прећутну подршку Асадове владе и опозиције, са изузетком ДАЕШ-а“, закључује Фицанакис.