Идеја да витезови нису могли да се крећу и лагано покрећу током битке чим обуку свој тешки оклоп и даље је прилично популарна заблуда — заблуда коју група швајцарских стручњака за средњи век, које предводи Данијел Жакет са Универзитета у Женеви, покушава да разбије у студији објављеној у часопису „Историјске методе: Часопис квантитативне и интердисциплинарне историје“.
Пре неколико година ови истраживачи објавили су снимак у коме показују неке од ствари које су открили.
Овог пута, Жакет и његове колеге покушале су да покажу тренинге Жана ле Менгра, француског витеза познатог као Бусико.
Према историјским подацима, тај моћни ратник, који је успео да оствари импресиван број победа пре него што су га енглеске снаге ухватиле током Битке код Азенкура 1415. године, био је познат по извођењу различитих вештина током тренинга у пуном оклопу, међу којима су прескакање на коњу, трчање и пењање уз лестве само са рукама.
И док је јасно да кретање и учествовање у бици у пуном оклопу захтева доста снаге, једнако је јасно да су средњовековни витезови били далеко од људи који су се окивали правим металним сандуцима и који су се борили споро и трапаво.