Да ли је то сигнал отопљавања односа између Запада и Русије и може ли то резултирати евентуалном укидању санкција Русији? Према речима политичког аналитичара Дмитрија Куликова, долазак Могеринијеве у Москву не улива превелике наде за решавање односа Европе и Русије, али шаље сигнал да је Брисел схватио неопходност дијалога са Москвом.
Он истиче да ЕУ својом политиком сама себе ограничава мислећи да ће на тај начин извршити притисак на Русију, или је барем изоловати, али да сада постаје јасно да је таква политика „бесмислена и непродуктивна“.
Према оцени политичког аналитичара Бранка Радуна, ЕУ након „брегзита“ покушава да ојача своју позицију, да се консолидује, а један од путева свакако је побољшање односа са Русијом.
Питање је, објашњава он, докле ЕУ може да иде, с обзиром да санкције Русији нису стигле из Брисела него из Вашингтона, а да је ЕУ само извршилац радова. „Мислим да је ово знак да ЕУ жели да пружи руку Русији, али то неће толико зависити од ње колико од САД“, додаје он.
Аналитичар Душан Пророковић, међутим, сматра да су у питању контрадикторне вести с обзиром на то да је ЕУ одлучила да продужи санкције Русији.
„Не очекујем брзо укидање санкција, али очекујем почетак дијалога на ту тему. Кључни догађај који ће одредити судбину односа између Русије и ЕУ су предстојећи избори у САД, јер ће тада би познато колико ће ЕУ моћи самосталну да води своју политику, а колико ће следити САД у њеним даљим стратешким наступањима“, упозорава он.
Говорећи о најављеном савету Русија—НАТО, који би требало да буде одржан убрзо након самита НАТО-а у Варшави, Куликов сматра да је сусрет било каквог формата добар сигнал, али и прилика да се на дневни ред ставе сва горућа питања.
„Уколико на самиту НАТО-а у Варшави буду донете нове одлуке уперене против Русије, што се може реално очекивати, онда би Москва отворено могла да изнесе свој став током савета Русија—НАТО“, истиче он.
У међувремену, одјекнула је и вест о томе да би шефови политичких група Парламентарне скупштине Савета Европе (ПССЕ) требало да посете Москву крајем месеца како би са руским властима разговарали о евентуалном повратку Русије у ту институцију.
Политиколог Александар Коњков сматра да стратегија коју је у овом случају изабрала Русија доноси и очекиване резултате, као и да Савет Европе сада „сам упада у јаму коју је ископао за Русију“.
„Нека ПССЕ сама одлучи ко је више изгубио, с обзиром да су они ову ситуацију и створили. Москва је само реаговала на њихове акције. Став Русије и даље је да жели да буде активна у раду Парламентарне скупштине, али није спремна да због тога одступа од својих принципа и независне политике“, истиче Коњков.
Подсећамо, ПССЕ је током 2014. и 2015. руској делегацији због става о Криму одузела право гласа и право учешћа у раду статутарних органа и посматрачкој мисији Скупштине, а као одговор на ове мере, руска делегација напустила је ПССЕ.
Москва је у више наврата саопштавала да ће се вратити у Парламентарну скупштину само у случају да се руској делегацији у потпуности врате сва овлашћења.
