Влада Велике Британије је донела одлуку о инвазији на Ирак на основу недоказаних информација.
„Закључили смо да је Британија одлучила да нападне Ирак пре него што су исцрпљене све опције за мирно разоружавање. Војне акције у том тренутку нису биле последње средство“, рекао је у свом говору сер Џон Чилкот.
„Британски планови за пост-инвазију Ирака били су потпуно неадекватни“, рекао је он.
„Последице инвазије су потцењене. Међутим, Садам Хусеин не био могао бити свргнут без инвазије“, додао је Чилкот.
#Chilcot: asks what lessons? Blair overestimated his ability to influence U.S. decisions.
— Caroline Lucas (@CarolineLucas) July 6, 2016
Чилкот је рекао да је правни основ за војну акцију Уједињеног Краљевства на Ирак далеко од задовољавајућег.
„Служба безбедности је упозорила бившег британског премијера Тонија Блера да би војна акција у Ираку повећала претњу од Ал Каиде по Британију и њене грађане. Такође је упозорен да инвазија може довести до тога да терористи дођу до оружја“, рекао је Чилкот.
„Сада је јасно да је политика у Ираку била заснована на погрешној процени која није оспорена, а требало је да буде“, напоменуо је он.
„Упркос уверавањима да ће Влада да разговара о војним опцијама о томе се није расправљало“, додао је Чилкот.
„Неуспеси током припрема за војну инвазију и даље утичу на живот у Британији. Ирачки народ патио је у великој мери, милион људи је расељено“, напоменуо је Чилкот.
Комисија за званичну истрагу улоге Велике Британије у рату у Ираку објавила је данас свој дуго очекивани извештај, седам година од почетка истраге и 13 година од инвазије на Ирак 2003. године, коју су предводиле САД.
The word "fail" appears 84 times in the #Chilcot report summary alone. Says it all.
— Sidd Sampla (@ssampla01) July 6, 2016
Чилкот је објавио извештај од 2,6 милиона речи, што је четири пута више од Толстојевог „Рата и мира“, о конфликту у Ираку у којем је до 2009. године, кад су британске трупе напустиле ту земљу, погинуло 179 британских војника, готово 4.500 америчких војника и више од 100.000 Ирачана.
Након што су са власти свргнути Садам Хусеин, његова влада и војно руководство, Ирак је запао у секташко насиље, а тај хаос је допринео каснијем јачању ДАЕШ-а (тзв. Исламске државе).
Ирачки рат је бацио сенку на заоставштину тадашњег британског премијера Тонија Блера, чију Владу критичари оптужују да је преувеличала обавештајне податке о наводном оружју за масовно уништење које поседује Садам Хусеин, како би добили већу подршку за војну интервенцију.
Chilcot: Blair government undermined UN security council by going to war without its approval
— Robert Peston (@Peston) July 6, 2016
Блер, који није желео да коментарише Чилкотов извештај пре његове објаве, увек је тврдио да његова Влада није измишљала нити искривљавала обавештајне податке.
У току Чилкотове истраге између 2009. и 2011. године одржано је више јавних саслушања, сведочило је више од 150 сведока и прегледано је 150.000 докумената.
Објава извештаја је више пута одгођена, делимично због неслагања око тога да ли у документ треба да буду убачени поверљиви материјали, укључујући снимке разговора између Блера и тадашњег председника САД Џорџа Буша Млађег.
Антиратни активисти и рођаци неки од погинулих британских војника се надају да ће извештај закључити да је инвазија била илегална, што би отворило пут да се Блеру суди за ратне злочине.
