Инцидент на граници туче између посланика опозиције и позиције, до ког је дошло пре два дана у Скупштини Црне Горе, још је главна тема у црногорској штампи. За кривца су проглашени посланици опозиционог Демократског фронта и то из уста потпредседника црногорске владе и владајуће Демократске партије социјалиста Душка Марковића. Он је инцидент окарактерисао као „израз немоћи и признање пораза ДФ“, на шта је реаговао Милан Кнежевић, председник Демократске народне партије и члан председништва покрета Демократски фронт у Црној Гори.
Кнежевић је ове наводе оповргао, а у изјави за Спутњик је рекао да је оно што се десило у црногорској скупштини заправо јасна дијагноза црногорског друштва и подељености у Црној Гори када се ради о уласку Црне Горе у НАТО.
„Марковићеве оптужбе видим само као страх од чињенице да ДФ из дана у дан добија подршку слободних грађана Црне Горе који желе промене у својој земљи, а који такође желе и организовање референдума о евентуалном учлањењу Црне Горе у НАТО“, изричит је Кнежевић.
Он тврди да је Марковић препознат као неко ко је 24. октобра прошле године као координатор служби безбедности командовао параполитичким, паравојним, парамафијашким и параполицијским групама које су разбијале протесте ДФ-а.
„Њима је јасно да ће после октобарских избора ове године ДФ одржати референдум на коме ће се грађани Црне Горе изјаснити о чланству у НАТО-у. Прве одлуке ДФ-а после избора ће бити укидање санкција Русији и повлачење признања Косова“, најављује наш саговорник.
Кнежевић је Марковића назвао „осведоченим агентом НАТО-а“ и рекао да је његова реакција заправо страх од финалног политичког обрачуна који их чека на јесењим изборима.
„Што се тиче организовања референдума, Демократски фронт, као најорганизованија политичка опозициона коалиција, прокламује одржавање референдума јер садашња влада, чије је формирање почело у јануару 2016. а завршено је тек у мају, у ствари је и пројектована на тај начин да омогући доношење одлука у Скупштини. Већинско расположење грађана Црне Горе је против НАТО-а, а наша дужност је да као заступници грађана Црне Горе омогућимо референдум, како би се они на њему изјаснили о овом питању“, каже Кнежевић.
Он каже да је сигуран да би резултати референдума показали да је више од 60 одсто грађана против уласка у НАТО. Кнежевић такође сматра да би свака друга одлука изазвала додатну нестабилност, немире и протесте.
Он подсећа да је потребно да споразум о приступању Црне Горе НАТО-у ратификују све чланице Алијансе, те стога сматра да је немогуће да се он нађе у скупштинској процедури пре нових избора и конституисања нове Скупштине Црне Горе.
„Када споразум буде ратификован од стране чланица НАТО-а, на Црној Гори је да одлучи на који начин ће бити донета одлука о учлањењу у Алијансу — да ли у Скупштини или на референдуму“, објашњава Кнежевић.
Иначе, према Уставу Црне Горе, за усвајање оваквог акта потребна је подршка 22 посланика од 41 присутних.
Кнежевић каже да је то добар показатељ о „накарадном Уставу“.
„Ако Ђукановић прибегне овом методу одлучивања, Црну Гору очекују нове дестабилизације и политички изазови. Ми као посланици имамо право да поднесемо захтев за измену и допуну Закона, што значи да присуство било какве петиције или противљења посланика на дневном реду Скупштине зависи од одлуке парламентарне већине, која и утврђује дневни ред“, каже Кнежевић напомињући да, с обзиром на то да би овај сазив парламента требало да буде распуштен у августу, споразум о приступању НАТО-у не би могао да се нађе на дневном реду у наредних месец и по дана.