У Европи, истиче Бушатлија, јача свест да читава акција са антируским санкцијама иде пре свега на штету европских држава, док је сама Америка која је тај процес започела од увођења европских санкција против Москве значајно повећала размену са Русијом.
О погубности антируских мера за саму Европу говоре и подаци Француског истраживачког центра за међународну економију, који показују да је извоз из земаља које су их подржале претрпео штету од 60,2 милијарде долара.
Из извештаја такође проистиче да на земље ЕУ отпадају две трећине, или 76,7 одсто свих губитака због ограничења на трговину.
Бушатлија каже да су највећу штету претрпеле земље које су пре увођења санкција имале највећу размену са Русијом. Немачка је пре санкција имала 60-70 милијарди евра размене са Русијом, због чега се одмах после увођења тих мера сектор немачке војне индустрије жалио влади и тражио да им се надокнади штета коју ће претрпети. Обештећење је тражила и ауто-индустрија Немачке. Што се тиче Француза, само на два „мистрала“, која је требало да испоруче Русима, а нису пре свега због притиска Америке, били су на губитку две милијарде евра, подсећа економиста. С друге стране, Италија је највише погођена контрамерама Русије која је забранила увоз прехрамбених артикала и сматра се да је годишње штета три-четири милијарде само у сектору прехрамбене индустрије те земље.
Већи део штетних последица санкција везан је за робу на коју се директно не односе руске реципрочне мере, односно ембарго на пољопривредне производе. Бушатлија, међутим, каже да и санкције и контрасанкције припадају истом проблему.
Према његовим речима, приказ европских статистика говори о томе да се смањила продаја на руско тржиште, што је условљено руском забраном, али и чињеницом да је онемогућена продаја високоиндустријских производа Русији, пре свега војне опреме.
Коментаришући утицај који су санкције имале на руску привреду, која је их је донекле амортизовала окретањем ка унутрашњим ресурсима, Бушатлија истиче да је Русија много боље прошла од Европе.
„У почетку, док се није снашла трпела је неке губитке, али оно што је јако важно за Русију јесте што се окренула свом тржишту у области производње. Све оно што се куповало у Европи као храна сад се производи у Русији. Прошле године Русија је била највећи извозник пшенице на свету“, наглашава наш саговорник.
Русија је, напомиње он, успела да се прилагоди кроз разне елементе. „Смањивањем вредности своје националне валуте довела је своју привреду у ситуацију да мора да се окрене себи, а не да купује у иностранству све што им падне на памет, него оно што могу да произведу — да производе код куће. А захваљујући чињеници да је рубља сада јефтинија, то је омогућило много повољнији извоз док се увоз на неки начин затворио јер је сувише скуп“, објашњава Бушатлија.
Потпуно је јасно да Европа много више трпи од санкција, закључује наш саговорник, напомињујћи да изнад Европе као мач стоји и енергетска безбедност која у неких 25-30 одсто зависи од руског гаса.
Игор Коваљов, професор московске Високе школе економије, каже да европски привредници и пољопривредници све гласније траже укидање санкција. У условима све јаче кризе у ЕУ, изазване између осталог и „брегзитом“, многи европски функционери ће, сматра он, размислити о преиспитивању одређених политичких одлука које се тичу Русије.
„Рецимо, Русија и Италија имају велику трговинску размену и развијене економске односе, зато је ова земља један од највећих губитника у овој ситуацији. Као што видимо, губици се процењују на десетине милијарда евра, и то је озбиљна штета, зато протестују пољопривредници и произвођачи. Наравно да ’озбиљна‘ не значи ’фатална‘, и не би требало прецењивати ову штету и говорити да смо ’уништили европску привреду‘. Али исто тако било би погрешно тврдити да је због санкција руска економија у рушевинама“, наводи Коваљов. Он додаје да европски произвођачи нису задовољни губицима и да зато, примера ради, све више италијанских регија гласа за укидање санкција.
„О томе да су санкције пут у ћорсокак, говорили су мађарски премијер Орбан, као и лидери Чешке и Словачке. Битно је да су многи региони Немачке и Аустрије такође против санкција, а у овим земљама немогуће је игнорисати мишљење покрајина и унутрашњости уопште“, истиче руски експерт.
Како напомиње, иако рецимо одлуке савета италијанских регија нису обавезујуће, било би врло непромишљено игнорисати глас народа.
„Референдум у Великој Британији показао је какве последице може имати мишљење становника малих градова. Осим тога, треба подсетити да су санкције уведене на захтев САД, које су на тај начин желеле да заузму европска тржишта, то је у складу са глобалном америчком стратегијом, чији је део и Трансатлантско партнерство које иде у корист искључиво америчким компанијама“, уверен је Коваљов.
