„Београд би требало да увери поједине земље Европске уније да неће бити представник руских интереса у Унији“, тврди за дневник Данас аналитичар Џејмс Кер Линдзи. „Кремљ званично понавља да нема ништа против да земље региона које су ван ЕУ наставе са процесима евроинтеграција, али шта заиста стоји иза такве реторичке подршке?“, анализира овдашњи профајлер за геостратегију. „Србија је за Русију нека врста тројанског коња у срцу Европске уније“, пише Данијел Верне, главни уредник међународне рубрике француског „Монда“.
Ко, шта — Русија
Европски пут Србије уместо етапа кад стандардима, принципима и систему који ће грађанима донети животни бољитак, претворио се у својеврсне игре без граница, али такве да организатор учесницима отежава пут изненадним мењањем правила, саплитањима, препрекама… И тако 16 година.
Сад је на реду Русија. Не толико експлицитно и јавно тражење да званични Београд уведе санкције Кремљу, већ све чешћи наводи који за циљ имају да једним ударцем разоткрију наводне геополитичке тајне Москве и уједно Београду поставе нови задатак. Очито све то раде због публике, а учесник ако преживи, преживи.
Већина тих анализа води се логиком једног коња, тачније принципом победе противника тројанским коњем. Зидине модерне Европске уније, према тој и таквој логици, непробојне су за Русију, па она зато званично никад није против Србије иза тих зидина.
Оно што буни у тим профајлерским анализама јесте што ниједна не доказује наслов „истраживања“.
Наиме, садржај којим они желе да поткрепе своју тезу садржи само приче, наводе, разноразна цитирања изјава појединаца, који можда имају посредне везе са Кремљом или их ти профајлери према слободном истраживачком уверењу доведу у везу са Кремљом. Кад тамо, а оно гро изјава цитираних се тиче приче о вишеструким везама Србије и Русије, што није ништа ново. Неки помену и Евроазијску унију, као алтернативу, што није ништа нелегитимно и нелегално. Али профајлери морају да склопе извештаје, па их калеме са „дај шта даш“.
Чињенице нису важне
Ти исти профајлери упорно су годинама говорили да Русија чини све да спречи улазак Србије у ЕУ. Сад то исто понављају под другим насловом. Уз то, све време иде серија текстова, анализа и прилога о томе како је Путинов једини циљ да ЕУ нестане. Шта год да је у ЕУ регистровано као проблем, они су узрок нашли у Русији.
Тако је и после „брегзита“ било онолико честитки Путину, као да је он пре неколико година заказао британски референдум, као да је он потом ишао у кампању од врата све по енглеској киши и наговарао младе да остану код куће, а старе Британце да изађу и кажу ЕУ велико „Нe“.
Некако је чудно да је Енглези понашао као Срби и да им увек неко други буде крив. За остале профајлере и аналитичаре знамо да имају само једног кривца — Русију. Е сад, ако чињенице не говоре у прилог таквој тези, тим горе по чињенице.
Циљ руске подршке територијалном интегритету Србије је, према мишљењу поменутог Данијела Верна из „Монда“, да заустави територијални континуитет проширене ЕУ и да се послужи Србијом као платформом за дестабилизацију суседних земаља. Притом се човек не шали.
Па како Русија зауставља територијални континуитет ширења ЕУ, а хоће Србију иза европских зидина? Ако Москва, према сличним тумачењима, чини све да „успори, оспори или отежа“ пут Србије у ЕУ, како ће то онда та иста Србија бити тројански коњ Москве у ЕУ?
На послетку, изгледа да би Србија већ увелико била у ЕУ и чланице би је оберучке примиле, само да Русија не вуче за ноге Србију ка Истоку. Све у свему, да простите, смућкај и проспи. Кад им неумољиви докази покажу да Москва нема ништа против евроинтеграција Србије (а има једино против НАТО интеграција, јер су оне директно против Русије), онда само промене наслов и ставе тројанског коња. Тако да су покривени за све варијанте — ђа уласка, ђа не уласка Србије у ЕУ. То се у Србији зове — профанисање. Испрофанисани профајлери.
