Приче о преживљеном сексуалном насиљу у оквиру флешмоба #ЯнеБоюсьСказать могу да имају терапеутски ефекат за жртве, али неке од ових прича могле би да пишу и жене које патолошки мрзе мушкарце или жене које желе некоме да се освете, сматра сексолог Александар Пољејев.
Психолог Ирина Обухова уверена је да флешмоб може да доведе до пораста сексуалног насиља.
Према речима Александра Пољејева, трауму после силовања немогуће је излечити у потпуности, али постоје два начина да се она ублажи.
Први је да се насилник казни, чиме се враћа вера жртве у правду. „Колико год да жена учествује у психотерапеутским групама, ако је насилник на слободи, од трауме се не може излечити“, каже Пољејев.
Други начин, према његовим речима, јесте психолошка обрада трауме — разговор са психологом или групом људи.
„Описивање ситуације на друштвеним мрежама припада области тог психолошког рада, важно је да постоји могућност да се нешто исприча, то може донекле да ублажи тежину трауме“, наводи експерт и додаје да се нада да ће овај флешмоб довести до тога да многе жене осете да нису саме и да потраже помоћ психолога и психотерапеута“.
Супротан ефекат
Психолог Ирина Обухова страхује од супротног ефекта флешмоба. „Ако се ова тема покрене, насиља неће бити мање — то је тема инстинкта који се не регулише разговорима који се врте у круг. Прежвакавање таквих момената може довести до тога да насиља буде више, јер било какво наглашавање, усредсређивање пажње на тему на овај начин може да донесе обрнут резултат“, наглашава Обухова.
Према њеном мишљењу, жене које описују чак и најбезначајније случајеве некоректног понашања мушкараца могу тако да испоље незадовољство супротним полом и агресију према њему.
Александар Пољејев такође сматра да флешмоб може да привуче пажњу жена чије трауме нису повезане са преживљеним насиљем.
„Има жена које патолошки мрзе мушкарце. Оне и неко не превише нападно узнемиравање или неки секс који се догодио уз њихову сагласност могу да протумаче као силовање, да га преувеличају и да мушкарце представљају као некаква чудовишта од којих се треба крити. Свиђа им се да то описују. Ту може бити елемената освете, ако жена описује конкретног мушкарца, у нади да ће се он препознати или да ће га препознати други“, каже експерт.
Он, ипак, не мисли да се треба плашити разбуктавања насиља. „Интернет је препун порно-снимака силовања, тако да овај флешмоб не може да се пореди с њиховим утицајем“, сматра Пољејев.
