Под претпоставком да је излазак Велике Британије из Европске уније коначан — што уопште није сигурно пошто су на делу неке полувидљиве и невидљиве ствари да се референдум обезвреди и утре пут за још једно изјашњавање, што је сигурно у великом интересу Америке пре свега, а и НАТО-а, јер би на тај начин имали двоструку сигурну везу са тим делом уједињене Европе — НАТО се враћа на позицију коју је имао после свог ступања на сцену, тврди за Спутњик дипломата Владислав Јовановић, тумачећи шта се може десити са Европом после „брегзита“, али и да ли ће доћи до промене улоге НАТО-а.
Америчка шапа не сме нестати
НАТО ће, додаје Јовановић, имати исти задатак као пре 50 година — да Немачку држи у Европи, а Совјетски Савез, данашњу Русију ван, а да Америка буде најјача војна силу у Европи.
Процес слабљења ЕУ, према мишљењу тог дипломате, највероватније не би био завршен изласком Велике Британије — што због унутрашњих контрадикција и противречних интереса између појединих чланица, нарочито ових новопримљених из Источне Европе и оних из такозване Старе Европе, али и због тога што је ЕУ мимо Велике Британије начичкана низом других структурних и конституционалних проблема које очигледно не може да реши у догледно време, ако уопште може да их реши на начин како су до сада решавани.
Питање је, тумачи Јовановић, да ли ће ЕУ почети да се осипа, што би могао бити незаустављив процес, или ће то зауставити тиме што ће се прекројити и што ће уместо јединствене ЕУ постојати више центара моћи, више група држава које ће међусобно да координирају, али и почети да се јављају као ривали.
„У сваком случају интерес Америке да задржи Европу под својим чврстим утицајем ће бити реактивиран и НАТО ће можда добити још једну допунску улогу. Не само ову милитаристичку коју сада има и води, него и ону контролну да задржи пуни амерички утицај над земљама које сада чине ЕУ“, јасан је Јовановић.
Американци су имали утицај на Европу, како преко НАТО-а, тако и преко Британије, али после евентуалног изласка Британије из ЕУ, морају тај други стуб утицаја — НАТО — да мало више ојачају.
„Велика Британија је дуго била против уласка, али је на охрабривање Америке одлучила да уђе у ЕУ и као таква је била кочница даљем развоју идеје Европе као наднационалне творевине. Кочила је све оно што би могло ЕУ или ранију Европску заједницу да претвори у нову самосталну светску силу која не би била толико зависна од Америке и која би временом могла и да се осамостали“, констатује тај искусни дипломата за Спутњик.
Како одржати овакву Европску унију
Изласком Британије из ЕУ Америка је на губитку и она ће то настојати да компензује било тако што би охрабрила повратак Велике Британије у ЕУ, било кроз неки други референдум или кроз поновну апликацију Велике Британије да за неколико година постане члан.
У међувремену, тврди Јовановић, утицај Америке над Европом мора бити очуван, а то се може само јачањем сарадње Европске уније са НАТО-ом кроз димензију решавања међусобне војне сарадње.
НАТО је, додаје он, преко америчких изјава већ констатовао да постоји Стара и Нова Европа, поздравио је више Нову Европу, а имао је критике за Стару Европу која је инертна и недовољно разуме и подржава те нове акценте у америчкој политици.
„Тако да је питање да ли ће НАТО и даље да игра на ту карту Источне Европе као карту притиска на Стару Европу, или ће ван тога да делује на ЕУ, да задржи, како-тако, ту кохезију, да изађе из вртлога унутрашњих противречности и проблема и да настави постојање релативне стабилности и трајности као битног ослонца за америчку политику и њен утицај на Европу и овај део света у целини“, закључује Јовановић.
То ће зависити од многих чинилаца и од тога да ли предстоји перспектива враћања Британије у ЕУ или не, односно да ли ће у случају да је излазак дефинитиван Америка морати да се послужи неком другом земљом или групом других земаља за контролисање процеса интегрисања ЕУ.
