Ђукановић је говорећи у оквиру ГЛОБСЕК Форума „Улога НАТО-а у очувању мира“, подсетио да се почетком деведесетих ту десио претпоследњи оружани конфликт у Европи и да је заустављен управо захваљујући ангажовању НАТО-а.
„Европска унија и Алијанса, увидевши да на Балкану и даље тињају жаришта потенцијалних сукоба, отворили су могућност његове дугорочне стабилизације кроз процес европских и евроатлантских интеграција. Тај приступ се показао веома успешним. Словенија, Хрватска и Албанија постале су чланице НАТО-а. Прве две су и чланице ЕУ. Црна Гора је у процесу ратификације Протокола о приступању НАТО-у“, навео је Ђукановић.
И за остале земље, додао је, отворена је реална перспектива да буду део ових интеграција.
Ђукановић је додао да се надао да ће крај Хладног рата и интензивирање процеса уједињења Европе истовремено значити и престанак опасности од нових оружаних сукоба.
„Било је и мишљења да је историјска мисија НАТО-а завршена, пошто је у континуитету своју стратегију и доктрину успевао да трансформише и прилагоди изазовима времена; да спроводи своја три кључна задатка — колективну одбрану, кризни менаџмент и кооперативну безбедност, и да промовише вредности демократије, људских права и слободе, као и владавину права, и да пресудно доприноси најдужем периоду мира у Европи након Другог светског рата“, навео је црногорски премијер, пренели су подгорички медији.
Међутим, данас, указао је, видимо да су такве прогнозе биле неутемељене.
„Евроатлантски простор суочен је с новим претњама и изазовима који су разноврснији, комплекснији и опаснији него у време Хладног рата. Алијанса је опет на прекретници. Број и непредвидивост тих изазова је без преседана у историји“, рекао је Ђукановић.
Он је додао да ти догађаји долазе и са истока и са југа — из Северне Африке и са Блиског истока, било у форми миграција било конвенционалних, војних и терористичких претњи од државних и недржавних актера, или у облику хибридних и сајбер напада.
„Дестабилизација Украјине и угроженост њеног територијалног интегритета посебно је искомпликовала ситуацију. Све то је ставило на испит не само одбрамбене и војне капацитете већ и националну отпорност и способност супротстављања претњама“, казао је Ђукановић.
На испиту су, како је поручио, и демократске вредности на којима се темеље наша друштва.
Црногорски премојер је истакао да је Црна Гора као будућа чланица спремна да преузме одговорност за јачање НАТО-а, између осталог промовисањем стабилности у региону.
„Наша индивидуална и колективна одговорност је да те вредности одбранимо, да их подстичемо и промовишемо. Она прелази физичке границе нашег простирања. Сведоци смо како брзо наизглед туђи проблеми, чак географски далеки, постају наше преокупације. Више нико не може опстати сам. Зато је с правом ’пројектовање стабилности‘ и приступ Алијансе од 360 степени један од кључних приоритета овог самита“, навео је Ђукановић.
Показује се реалним, приметио је, да НАТО не може да одржи своју безбедност штитећи само своје грађане и територију; да своје деловање мора да усмери на изазове ван граница и бори се с њима у координацији са УН, ЕУ, регионалним и другим актерима Међународне заједнице.
„Управо из тих разлога сам уверен да политика отворених врата, поред партнерске политике и кооперативне безбедности, мора остати окосница деловања НАТО-а. Као један од најбољих и најефикаснијих начина за промоцију мира и безбедности. Отвореност Алијансе за сарадњу са другима који деле њене вредности, и за пријем нових чланица, показало се као моћан механизам за подстицање демократских реформи и за јачање стабилности. А тиме и за јачање Алијансе и глобалног мира“, поручио је Ђукановић.
