Најновије масовно убиство у САД када су двојица снајпериста узела правду у своје руке убивши пет и ранивши 15 полицајаца, само је још једно у низу бројних за протеклих годину дана. После убиства полицајаца председник САД Барак Обама изјавио је да не постоји никакво оправдање за такве нападе. Они су, међутим, уследили након што су полицајци убили два Афроамериканца у Луизијани и Минесоти, а амерички председник оценио да то показује да САД имају „озбиљан проблем“ и да сви Американци треба да буду „дубоко узнемирени“ тим убиствима.
У америчком случају вестерн, изгледа, није филмски или књижевни жанр већ начин живота трасиран од када се пише историја те земље.
Нација стварана и одрасла на вестерн култури оружје и данас доживљава као обавезну реквизиту. Са лакоћом се носи, а још лакше потеже.
Није прошло ни месец дана од највећег масакра у САД када је убица хладнокрвно ликвидирао 50 људи у Орланду. Само прошле године забележено је девет масовних убистава у којима је страдало 52 људи. Америчка јавност, међутим, ни после свега тога није спремна за покретање иницијативе за ограничавање продаје ватреног оружја.
Џаба и Обамине сузе
За идеју ограничавања продаје ватреног оружја Обама се залегао, такорећи од када је ушао у Белу кућу. О томе је, како је побројано, говорио 13 пута, оглашавао се саопштењима, а после убиства 20 деце у основној школи у Њутауну и пред камерама брисао сузе.
Љубитељи оружја су их, међутим, исмејали комичним фото-монтажама или порукама типа „Обамине сузе су мазиво за моје оружје“.
Право на поседовање оружја је и даље недодирљиво. Можда је то најбоље објаснио бивши конгресмен, републиканац Вин Вебер: „То је део америчког, рекао бих митолошког искуства по коме је поседовање оружја темељна одредница идентитета Америке као државе“. Баш као у вестерн филму.
Тако у есеју „Шест пиштоља и друштво“ Вил Рајт истражује и објашњава однос вестерна и САД. С обзиром на то да филмови рефлектују вредности и идеологију сваке културе, вестерн је класичан мит који подржава и рефлектује реалност америчких друштвених уверења. Отуд Америка користи митове како би разумела и оправдала саму себе, сматра Рајт.
Готово како је то закључио и републиканац Вебер.
Амерички живот по мустри вестерн културе и даље је врло жив јер се од настанка Америке мало шта променило у вредносном смислу. Други амандман америчког Устава, који гарантује право на поседовање оружја, остао је недодирљив, као и пропис који даје право сваком грађанину да се и ватреним оружјем брани од упада на његов посед.
Отуда и неуспех Обаминог лобирања да се ограниче могућности личног наоружања.
Лобисти Националне асоцијације за оружје били су јачи. Та моћна асоцијација, која окупља и представља многе утицајне људе укључене у политику, у последње три године издвојила је 10 милиона долара за лобирање за очување права на куповину и поседовање оружја.
Уз то, према последњим истраживањима, 52 одсто Американаца подржава право на оружје. Све док захтеви Американаца не буду довољно бројни и гласни, јасно је да се ништа неће променити.
Па ни олако потезање оружја као што је најновије истеривање правде у маниру револвераша са Дивљег запада.